„Жена и афоризам“ појмови су који, барем до скоро, нису често стајали заједно. То је уједно и назив прве женске књиге афоризама, у којој је 20 ауторки из региона, од Вардара па до Триглава, представило своје духовите мисли, а међу њима је и Шапчанка Сандра Петковић(46), која својим домишљатим и бритким језиком оправдава епитете града познатог по шали и хумору.
Дан почиње афоризмом (Фото: приватна архива)
„Жене пишу афоризме подједнако добро као мушкарци и не видим зашто би неко сумњао у то“, тврди Сандра док нам сервира једну од омиљених досетки – Метеоропата не би требало да чита историју. Времена су била свакаква.
Нека искуства се више пута промисле (Фото: приватна архива)
То није само духовита мудрост, него истина која интригира и људе изводи из стања равнодушности. Ствари се могу посматрати и из другог угла. Важно је да се подударе бриткост ума афористичара и читаоца.
„Афоризам је кратка мисао, сажета, јако речита форма која након читања тера човека на размишљање. Афористичари су оштроумни људи, који сагледавају исту ситуацију на разне начине, сатирично. Неко је рекао да је „Афоризам селфи ума“ и био је потпуно у праву“, каже Сандра.
Воли да се шали и на свој рачун (Илустрација: Драгана Пашић)
Наша духовита суграђанка већ пет година даје себи одушка размишљајући на ефектан начин. Има преко 1000 афоризама и материјал за сопствену збирку.
„Доста читам и начин размишљања ми је увек био исти, али са појавом друштвених мрежа била сам подстакнута да и објавим то што мислим. Почело је као хоби, било ми је битно да се осећам лепо када напишем нешто, а онда је постало важно да и људи подржавају то што радим. По реакцијама сам знала да пишем добре афоризме и да би требало да наставим то да радим. Тако упознајем себе и друге“, закључује.
Жена је дама и док говори (Фото: приватна архива)
Књижевна форма афоризма датира од античког доба. Духовит и сентенциозан начин изражавања углавном се приписивао мушкарцима, а мало је (или нимало) жена које су их писале.
„Још је Хипократ писао кратке медицинске савете под називом „Афоризми“, а ова језгровита уметничка форма за преношење упечатљивих мудрости одржала се до данас. На нашим просторима афоризам се развијао у току прошлог века. Најпознатији афористичари код нас били су Душко Радовић, Владимир Булатовић Виб, Милован Витезовић, затим наши савременици Нинослав Несторовић, Александар Чотрић – то су људи који су кратку форму подигли на виши ниво. Жене се нису усуђивале да обзнане своје мудре мисли. Прва жена у Европи која је записивала и објавила кратке мисли била је краљица Наталија. После ње је огроман временски јаз и пре Весне Денчић, једине познате и признате наше афористичарке, нема других. Захваљујући друштвеним мрежама овај стил изражавања доживео је експанзију. Жене имају прилику да се афирмишу на овом пољу“, каже Сандра.
Сатира јој је јача страна (Фото: приватна архива)
С обзиром на квалитет Сандриних досетки не би се рекло да је афоризам форма резервисана за мушкарце.
„Из неког разлога жене нису писале афоризме, или их барем нису објављивале. Колеге афористичари нас подржавају, а с друге стране има оних који кажу да је то „Женско перо“. Када прочитам неку добру мисао не могу да оценим да ли ју је написала жена или мушкарац. Добар афористичар се рађа, али и постаје, то нема везе са тим ког сте пола“, поручује Сандра и објашњава да су инспирације неисцрпне, и да нема повлашћених: „Теме су свуда, од политике, преко љубави, афоризам се може написати о времену, јавном превозу, иде до међуљудских, колегијалних односа, било каквих догађаја који подразумевају веома занимљиве закључке. Кроз афоризам се критикује или исмева нека људска особина, и мушкарца и жене, никога не штедим. Власт је сама по себи довољно атрактивна за то. Ево сада има доста афоризама на рачун Светског првенства у фудбалу, а мој допринос гласи – Немци никада не би ушли у Москву, да није Светског првенства.
Мудре жене су увек у праву (Илустрације: Драгана Пашић, Ленче Стоименова)
Сандра Петковић имала је част да буде једна од 20 ауторки у првој женској књизи афоризама, а објављивана је у још неким зборницима овог жанра. Њени афоризми читају се и на радију.
„Деана Саиловић из Сремских Карловаца нас је окупила и наша књига „Жена и афоризам“ за сада је једина књига женског афоризма на свету, а надам се да неће тако и остати. Изашла је 2016. године и имала сам част да будем заступљена са 20 својих афоризама. „Жена и афоризам“ је преведена на македонски језик и објављена на америчком Џејмс Гери блогу као прва књига овог типа. Рецензент је Александар Чотрић, наш чувени афористичар. Моје досетке објављиване су још у регионалном часопису за хумор и сатиру „Сатиричне вертикале“, и у књизи „Афоризми и афористичари 17“. Често се читају и на Радију Београд 202“, каже.
И за шалу је потребно знање (Фото: приватна архива)
Друштвене мреже су рајски врт афористичара, место где се окупљају, такмиче, надмудрују.
„На фејсу водим групу на којој људи објављују своје афоризме, такмичимо се, најбољи побеђују. Много је таквих група. Афоризам често позива на дебату, то је форма која људе мора да остави запитаним. Кроз афоризам се види ко како размишља, људи се у њима препознају, неко се и наљути. Има оних који не знају да се шале на свој рачун. Политичари се увек осећају прозваним. Сатира јако добро дефинише неке животне истине“, сматра Сандра.
Кад се боље погледа, ретко шта није афоризам (Фото: приватна архива)
Афоризам је често тамо где је тешко.
„Људе на овим просторима хумор је одржао. Сва дешавања – санкције, ратове, распад земље, лакше смо подносили уз шалу. Захваљујући тешким моментима изградили смо посебну врсту хумора, немачки и енглески афоризми су, рецимо, другачији. Наш народ је духовит. Не зна можда свако да спакује нешто смешно или занимљиво у одговарајућу форму, али уме добро да разуме“, поручује Сандра.
Свет је лепши из другог угла (Фото: приватна архива)
Ово је и позив свим домишљатим и хумористички настројеним Шапчанкама да се окупе.
„Волела бих, ако постоје жене у Шапцу које пишу афоризме, или било шта слично, да се упознамо. Сигурна сам да има много духовитих жена, штета је да не знамо једне за друге јер ово је изузетно квалитетан вид дружења и размене мишљења“, истиче.
