Sve što stvore “svojim rukama” pronađe kupca, a njima obezbedi zaradu. Ponekad skromnu, a vremenom mesečno uspevaju da zarade platu. One su u pravom smislu “same svoj gazda”. Zbog čega bi na kraju i imale direktora kada umeju da stvore i prodaju ono što proizvedu.
Podrška im je Kreativna industrija Šapca poznatija kao Udruženje „Kiša“. Dve godine od formiranja, danas broji 100 kreativnih domaćica, samohranih majki, penzionera i omladinaca. Svi oni žive od kreativnosti. Negujući domaću radinost i stare zanate, mnogi tako zarađuju i za život.
Dejana Savić nije čekala da je obaveste iz Nacionale službe za zapošljavanje da su joj pronašli posao već je uzela stvar u svoje ruke. Tačnije, uzela je novine – hrpu hartije i novinskog papira u kojima je trinaest godina tražila oglas za posao vaspitača.
“Ovaj novinski papir urolam u štapić, a onda na vrh uvučem iglu. Taj uži kraj uvlačim u drugi sličan ovom, a onda počinjem da pletem kao što se prućem plete korpa. Princip je isti. Tako mogu da se ispletu ukrasne korpe, podmetaci, pa čak i vaze. Najviše se traže ukrasne saksije za cveće”, objašnjava Dejana Savić.
Uz pomoć papira koji se lakira i boji, nastaju divni ukrasni predmeti. Svaki je unikat i može biti prigodan poklon.
“Ja sam, verovali ili ne, tek nedavno uspela da odradim pripravnički staž kao vaspitač. Naravno, bez dinara. Ponekad radim u privatnom vrtiću, kada me pozovu, ali trenutno od ovog živim. Mogu da zaradim jednu platu, a uz to se odmaram. Ovo smiruje živce”, kaže Dejana.
Pristojnu platu, ali trinaestu, zaradila je i Mira Pantić Mijić. Kada se vrati kući s posla iz jedne šabačke privatne firme gde radi kao ekonomista, prione onom što voli. Slikanje na staklu je zahtevna tehnika ali predmeti koji su oslikani na ovaj način izgledaju bajkovito.
“Prvo sam počela za sebe. Oslikavala sam svećnjake za zabavu, a onda se to mnogima svidelo. Danas imam toliko posla da ne mogu sve da postignem. Naručuju mi sa svih strana, a imama i redovne mušterije. To je posao koji me čini smirenom, a rezultat me čini srećnom i ponosnom”, priča ova umetnica koja upravo oslikava ikone na flaši.
Njihove rukotvorine su pokloni za Božić, Novu godinu, Osmi mart, rođendan. Prodaju po sajmovima a jednom mesečno na bazaru u Šapcu izlažu sve ono što oko vidi , a one stvore.
“Ovo su heklane Converse patike. Uglavnom ih radim za decu. Ni sama ne znam koliko sam do sada isheklala patikica. Tu su heklani šeširi, kape i slično. Najviše se radujem kada heklam pončo. To je skup komad garderobe, ali poseban”, priča Danica Bešić, računovođa po struci.
Kada kući dođe iz svoje knjigovodstvene agencije posvećuje se kreativnosti. Hekla za sebe i za druge.
Svoje proizvode prodaju i u galeriji udruženja.
Sve je prirodno i originalno, baš kao i one, gotovo da nema cenu ni za njih ni njihove mušterije.