У хронологији Нато бомбардовања, мај месец бележи горке успомене Шапчана. Бомбе су у насељеним деловима града, као по правилу, падале искључиво уторком, док једног викенда, изненада, на ред није дошла и Касарна на Сави, зграда подигнута давне 1910. године с наменом царинарнице, којој после ових напада није било опоравка.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2022/05/Carinarnica-1911-1-768x498-1.jpg)
Шабац дуго није био мета непријатељских авиона, па се међу Чивијашима створило убеђење да њихов град из неког разлога одолева нападима. Међутим, с првим мајем падају и прве бомбе, а обарање америчког бомбардера Ф-16 код Накучана следећег дана, као да је изазвало гнев агресора. Три уторка заредом – 11, 18, и 25. маја по истом сценарију гађане су мете на Церу и јужни део града.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2022/05/IMG-112023c4799e3cf0aa8cf6678d741be4-V.jpg)
Нико није очекивао да су субота 22. и недеља 23. мај, резервисани за десну обалу Саве. У ноћним сатима викенда бомбардовано је подручје Старог града и више цивилних објеката у овом потезу. Том приликом оштећена је Железничка станица, Медицинска школа, велики број стамбених и пословних објеката на Баиру и Камичку, као и центар града.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2022/05/IMG-edabf2b60601911a2bf0a09268c55863-V.jpg)
После ових напада касарна и простор око ње били су потпуно разрушени.
– Таман сам из града пошао на Саву, кад сам чуо упозорење радиоаматера са Цера да се опасност креће ка Шапцу и вратио сам се. Биле су то споре гранате, могле су да се виде оком. Та једна је огромну рупу направила, а бацали су и касетне бомбе, тако да је читаво подручје око касарне било пуно рупа. Касарна је била изрешетана – сећа се маратонац Љубомир Јеличић.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2022/05/IMG-5a145961a780fb5fc1eb8572664099ef-V.jpg)
Са материјалним губицима нестале су и успомене.
– Хангар нашег мотонаутичког клуба био је одмах поред. Касније смо на основу неких старих планова сазнали да је и тај хангар био у склопу касарне. Бацили су једну гранату директно на њега. Све је спаљено – имали смо мотор од 70 коња, глисер на приколици, нема трага где је то. Био је и један контејнер где смо држали мале моторчиће, спортске чамце, једно 20 њих, све је то изгорело и нестало без трага – прича Јеличић.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2022/05/IMG-15cc68d5285b1666988f146618de18d7-V.jpg)
Зоран Ђуркић Ђура ноћ између 22. и 23. маја 1999. никада неће заборавити. Тада чувар Југопетроловог стоваришта, из рова недалеко из касарне, гледао је како агресорске бомбе мењају слику простора на обали реке.
– Сви смо очекивали да ће да гађају ту ноћ. Стражарио сам у рову и заиста – видео сам јако светло, пољана је побелела, кренуо сам уназад, пао у рову кад је почело да тресе. Имао сам заштитну кацигу, али осећај буке је био невероватан. Цео ров је сијао, и све се тресло. Избацили су три плотуна, 72 бомбе, најближа је пала 50 метара од мене. Буквално су прекопали пољану. Помолио сам се Светом Николи и Светом Василију и рекао само да ово прође – прича Ђуркић, који је у покушају евакуације, у мраку, аутомобилом налетео на кратер у земљи и по други пут те ноћи, чудом за које се молио, сачувао живот.
– Уђем у ауто и под позицијом улетим у кривину код Аласке колибе, ауто почне лево-десно, они су ту погодили, дигло се блато, истурили су асфалт са земљом, нисам могао да прођем, лупало је, тукло, гледали су моји другари из зграда у Бенској бари. Пробио сам хладњак, откинуо чауру, али прошао – сећа се догађаја који га и данас потресу.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2022/05/IMG-759301b89b486012bf6967241b9a7c56-V.jpg)
Старе касарне више нема. Најпре је демолирана бомбама, а касније и срушена. На овом простору уз реку планирају се нови објекту, а здање некадашње Царинарнице памтиће фотографије и старије генерације суграђана.