Док свет понекад стане, природа не чека. Пролеће увек пронађе свој пут – баш као и цвеће у пластеницима Бобана Јањића из Мајура код Шапца.
У тренуцима када су пијаце биле затворене, а свакодневица успорена, Бобан није одустао. Само је променио начин – продају је преселио у своје двориште, тамо где цвеће и настаје. И купци су долазили, можда више него икада, јер је у времену неизвесности људима требало мало боје, мало живота.
„Људи су долазили да купе цвет, али и да се мало разведре. Цвеће увек поправи дан“, каже Бобан.
А његова прича почела је, како сам каже, сасвим случајно. Пре скоро две деценије, без искуства и знања, посадио је прве петуније. Није било интернета, ни књига – само воља и радозналост.
„Кренуо сам са две-три хиљаде садница. Нисам знао много, али сам хтео да научим. Кад је успело, знао сам да треба да наставим“, присећа се.
Данас, у шест пластеника, гаји десетине хиљада биљака. Шаренило боја и мириса испуњава простор у коме свака биљка има своје место и своје време. Од петунија и сурфинија, до мушкатли, каранфила и вербена – више од 20 врста пролази кроз његове руке сваке године.
Али иза те лепоте стоји озбиљан рад. Свакодневни, стрпљив, често и тежак.
„У пластенику сам сваки дан по шест-седам сати. Зими грејемо да не измрзне, лети не може да се издржи од врућине. Али кад волиш, све се може“, прича Бобан.
Било је и тешких тренутака – мразева који прете да униште све, вода која може да однесе пластеник за само једну ноћ. Али одустајање никада није било опција.
Данас од овог посла живи пристојно, а највећи успех види у томе што је љубав према цвећу постала део његовог живота.
„Цвеће не гледа да ли га негује мушка или женска рука. Оно препознаје пажњу. Ако му се посветиш, вратиће ти“, каже са осмехом.
Сезона је сада у пуном јеку. Биљке се пресађују, припремају за баште и балконе, а Бобан зна да тек следи најважнији део године.
Јер, како каже, пролеће је време када цвеће пронађе свој пут до људи – а људи до мало радости која им је често најпотребнија.
БОНУС ВИДЕО:
