U opštem nadmetanju duhovnog i materijalnog, kako imamo običaj da nazovemo stanje i atmosferu u društvu, važno je da ima onih koji ne odustaju. Polazeći od sebe, oni istovremeno ulažu trud i polažu nadu u mlade, za njihov izvesniji uspeh u budućnosti.
Biljana Drobnjak ličnim primerom predstavlja autoritet i oslonac učenicima Šabačke gimnazije, u kojoj radi kao pedagog, stručni saradnik i profesor građanskog vaspitanja. Svesna važnosti svoje profesije, kao intelektualka i svestrana praktična žena, kojoj nisu strani katedra, govornica, ali ni kuhinja ni pribor za šivenje, nastoji da deci približi prave i raznovrsne vrednosti. Kako kaže, uvek bi najradije izabrala posao u prosveti.
Godinama unazad Biljana učestvuje u radionicama Kancelarije za mlade i Biblioteke šabačke, s ciljem razvijanja veština i talenata naših najmlađih sugrađana. U njenoj poznatoj “Papir stvaraonici” nastaju neobične kreacije od papira, koje podstiču maštovitost i inovativnost kod dece. Autor je i realizator brojnih obuka i edukativnih predavanja na temu tolerancije i sprečavanja diskriminacije, govora mržnje i nasilja u školama, bezbednog korišćenja savremenih tehnologija i prevencije digitalnog nasilja. Objavljivala je stručne tekstove u pedagoškim zbornicima i naučnim časopisima na teme vladanja i motivacije učenika u nastavi, a kreirala je i blog “Korisni saveti pedagoga”, na kom o učenju i ponašanju savetuje učenike, roditelje, ali i kolege – nastavnike.
Kada nije u školi i ne priprema stručne radove, posvećuje se kuvanju, šivenju, pletenju ili heklanju, u zavisnosti od porudžbina, kojih je sve više. Jedino pravilo i na poslu i u kući se zna – to je kreativnost!
“Pravim sve što mi traže prijatelji, poznanici, rođaci. Počelo je pre desetak godina tako što su mi tražili da napravim nešto unikatno, zanimljivo”, priča ova svestrana Šapčanka.
Ona pravi sve – od hrane, preko nakita, do odeće za ljude i životinje, rukuje kuhinjskim aparatima, mašinom za šivenje, heklicom i iglom za pletenje, podjednako vešto kao rečima i kompjuterskim programima za pravljenje prezentacija.
“Svašta pravim, šijem stvari za decu, bebe, odeću za životinje, pletene i Amigurumi heklane igračke, koje najčešće naručuju bake i deke za svoje unuke. Zatim, hranu, slane i slatke proizvode – torte, kolače, pite, predjela. Pravim nakit, od vune, konca, pamuka, gline, papira, jednom rečju, trudim se da sve iskoristim”.
Svoje proizvode radi po narudžbini, ali mnogo toga pravi da bi poklanjala – heklane igračke hobotnice-čudesnice slala je za decu u inkubatoru, a sa Unicefom, na razne načine, sarađuje godinama.
“Kroz našu istoriju ženama se uvek pripisivao taj momenat ručnog rada, i posle mnogo vremena ponovo je postao popularan takozvani “hand made”. Sarađujem sa Unicefom i primećujem da ljudi dosta cene ručni rad i spremni su da plate mnogo više nego proizvod koji se može naći u prodavnici”, objašnjava Biljana.
Na konferenciji o obrazovanju u Turskoj, kao jedina žena iz Evrope, nije se istakla samo zapaženom prezentacijom i poznavanjem engleskog jezika.
“Nakon što sam održala predavanje, prisutnima sam poklonila svoje medenjake, i svi su bili u čudu. Teško im je bilo da poveruju da je moguće i jedno i drugo, biti stručnjak u svojoj oblasti i domaćica”, kroz smeh priča ona.
Biljana kaže da ljudi često ne povezuju profesionalni angažman u školi sa kreativnošću, što je najčešća greška u pristupu obrazovanju.
“Smatram da svi mi, koji radimo sa decom, moramo da budemo kreativni, jer je danas jako teško motivisati mlade ljude da urade nešto. Živimo u svetu brzih informacija, tako da posao u prosveti mora da bude kreativan i inspirativan”, zaključuje profesorka.
Poručuje da je dobra organizacija ključ uspeha.
“Ne zapostavljam ni struku, ni hobi. Sve je stvar dobre organizacije. Često učestvujem na konferencijama, seminarima, i to je nešto što me ispunjava. Pitaju me kako uspevam da pripremim izlaganje za neku konferenciju, a da u isto vreme napravim kolače za dogovoreni događaj”, kroz smeh priča Biljana.
Na njenom času građanskog vaspitanja učenici se pripremaju da postanu vaspitani, vredni i odgovorni građani, što je suština ovog izbornog predmeta.
Mlade devojke bi trebalo da čuju da nisu neophodna velika odricanja, mogu biti dobre na poslu i u kući. Lepo je kada vidite da možete vaspitno da utičete na mlade ljude, da ih ohrabrite u ovakvom vremenu. Nije lako biti autoritet mladom čoveku koji ima mnoštvo informacija i alternativa na raspolaganju. Volim da svojim primerom utičem na učenike, kako bi naučili da poštuju određena pravila – na primer, ja ne kasnim na časove, a oni se veoma brzo naviknu na takav sistem, rad i disciplinu. Isto tako volim da čujem argumentovan kritički stav, jer nije dobro da usvajaju tuđe mišljenje bez razmišljanja”, objašnjava profesorka.
Za dugoročne rezultate u radu sa decom potrebno je mnogo truda, odmerenog postupanja i kreativnosti. Metodika nastave kaže da je trajnije ono znanje koje se usvoji kroz igru i praksu.
“Oni su otvoreni za svaki vid praktične nastave. Veoma je lako probuditi kreativnost, bitno je samo da ih navedete da sami nešto rade, stvaraju, učestvuju u nekom projektu. I kada odem na neki seminar trudim se da napravim drugačiju prezentaciju, da na drugačiji način okupim učenike, to je ključna stvar, zaključuje ona i objašnjava da je akcenat na interdisciplinarnom pristupu nastavi: „Kolega i ja smo nedavno prisustvovali Međunarodnoj konferenciju u Zadru. Došli smo na ideju da zlatni presek predstavimo kroz nastavu biologije, fizike, hemije, likovnog, muzičkog i matematike, i napravili smo uspešan interaktivni čas. Sve može biti kreativno“, tvrdi Biljana.