U Mačvanskom Belotiću kod Bogatića gazdinstvo Smiljanić već nekoliko godina proizvodi neobično kivano voće, ili afričku rogatu dinju. Ovo voće, koje neki svrstavaju i u povrće, ime je dobilo po kiviju. Kada se preseče liči na zreo krastavac, a ukus je kombinacija dinje, kivija i limuna. Osim što poseduje nekoliko vitamina, idealan je za dijetu i prava je vitaminska bomba protiv prehlade.
Anrea je prvi put u inostranstvu probala kivano (Foto: P. Petrović)
Dugo su se Smiljanići, iskusni poljoprivrednici, koji godinama seju tradicionalne biljke i sve vrste povrća, koje uspeva u Mačvi, čudili voću koje je njihova unuka Anrea donela. Ličilo im je, kažu, na bodljikavo prase u boji dinje. Malo je podsećalo i na krastavac, ali je po sebi imalo bodlje. Kada su rasekli voćku i probali, želatinozne semenke ukusa između limuna i kivija veoma su im se dopale. Tako je reagovala i Andera, kada je prvi put probala kivano.
– Kivano je nastao u Africi i zbog toga se naziva „afrička rogata dinja.“ Može se naći i na Novom Zelandu. Uzgaja se i u Hrvatskoj, a mi smo ga prvi zasadili na ovom području. Mi smo kivano probali u inostranstvu i mnogo nam se dopao. Odlučili smo da posadimo za nas. Posle nekoliko godina doneli smo odluku da proizvodimo i za tržište – kaže Andrea Todorović, najmlađi član gazdinstva Smiljanić iz Mačvanskog Belotića.
Afrička dinja se primila u Mačvi (Foto: P. Petrović)
U tome su i uspeli, jer je afrička rogata dinja zasejana na mačvanskoj ravnici prvi put rodila na ovom području. Ispostavilo se da mu naša zemlja odlično prija. Uz malo navodnjavanja i iskustva, proizvodnja je dostigla takav nivo da su počeli da snabdevaju piljarnice širom Srbije. Njihova želja je da počnu da izvoze.
– Mislimo da mu mačvanska zemlja veoma prija, jer smo ostvarili veću proizvodnju nego naši susedi. Na jednoj kući bude oko 60 do 70 plodova. Svi su otprilike slične veličine. Ima malo većih, malo manjih, ali su uglavnom slični – objašnjava Andrea i pokazuje voćku veličine krupnijeg krompira.
Novom voću čudili su se mačvanski paori (Foto: P. Petrović)
Sa 50 ari dobili su 35 tona, jer vrežasta biljka poput dinje i lubenice dobro rađa. Jedna semenka košta oko 100 dinara, ali i daje nekoliko desetina plodova koji se prodaju na komad. Cena jednog je 150 dinara, dok je u piljarnicama u prestonici kivano skuplji. Plodovi su sazreli kada zelena boja pređe u žutonarandžastu. Unutrašnjost plodova kivana je zelena sa mnogo semenki koje su jestive. Podsećaju na žele, ukusa nalik mešavini krastavca, banane i limuna. Unutrašnjost se jede kašikom, ili se cedi za sok. Plodovi mogu da se koriste kao dodaci raznim salatama. Dobro se kombinuje uz sir, krastavac i paradajz.
– Kivano je pun vitamin A, C, E i prepun je gvožđa. To je prava vitaminska bomba. Lekari preporučuju da se pojede jedan do dva dnevno. Semenke obiluju masnim kiselinama, među kojima su najznačajnije linolna i oleinska, koje pomažu u borbi sa visokim krvnim pritiskom, a dobar je i za vid. Idealan je za dijetu, jer ima malo ugljenih hidrata, a masti nema uopšte – objašnjava naša sagovornica.
Vitaminska bomba (Foto: P. Petrović)
Gajenje zahteva navodnjavanje, a velika prednost je jer se sadi u maju, a stiže krajem avgusta. Ne zahteva veliki tretman, i vrlo brzo stiže na rod. Što više zri, postaje slađi i dobija narandžastiju boju. Interesantno je da može dugo da traje, jer nije sklon truljenju.
Da bi svaki plod sazreo ravnomerno, mora da se drži u posebnoj kutiji, da se bodlje ne dodiruju međusobno.
