У Мачванском Белотићу код Богатића газдинство Смиљанић већ неколико година производи необично кивано воће, или афричку рогату дињу. Oво воће, које неки сврставају и у поврће, име је добило по кивију. Када се пресече личи на зрео краставац, а укус је комбинација диње, кивија и лимуна. Осим што поседује неколико витамина, идеалан је за дијету и права је витаминска бомба против прехладе.
Анреа је први пут у иностранству пробала кивано (Фото: П. Петровић)
Дуго су се Смиљанићи, искусни пољопривредници, који годинама сеју традиционалне биљке и све врсте поврћа, које успева у Мачви, чудили воћу које је њихова унука Анреа донела. Личило им је, кажу, на бодљикаво прасе у боји диње. Мало је подсећало и на краставац, али је по себи имало бодље. Када су расекли воћку и пробали, желатинозне семенке укуса између лимуна и кивија веома су им се допале. Тако је реаговала и Андера, када је први пут пробала кивано.
– Кивано је настао у Африци и због тога се назива „афричка рогата диња.“ Може се наћи и на Новом Зеланду. Узгаја се и у Хрватској, а ми смо га први засадили на овом подручју. Ми смо кивано пробали у иностранству и много нам се допао. Одлучили смо да посадимо за нас. После неколико година донели смо одлуку да производимо и за тржиште – каже Андреа Тодоровић, најмлађи члан газдинства Смиљанић из Мачванског Белотића.
Афричка диња се примила у Мачви (Фото: П. Петровић)
У томе су и успели, јер је афричка рогата диња засејана на мачванској равници први пут родила на овом подручју. Испоставило се да му наша земља одлично прија. Уз мало наводњавања и искуства, производња је достигла такав ниво да су почели да снабдевају пиљарнице широм Србије. Њихова жеља је да почну да извозе.
– Мислимо да му мачванска земља веома прија, јер смо остварили већу производњу него наши суседи. На једној кући буде око 60 до 70 плодова. Сви су отприлике сличне величине. Има мало већих, мало мањих, али су углавном слични – објашњава Андреа и показује воћку величине крупнијег кромпира.
Новом воћу чудили су се мачвански паори (Фото: П. Петровић)
Са 50 ари добили су 35 тона, јер врежаста биљка попут диње и лубенице добро рађа. Једна семенка кошта око 100 динара, али и даје неколико десетина плодова који се продају на комад. Цена једног је 150 динара, док је у пиљарницама у престоници кивано скупљи. Плодови су сазрели када зелена боја пређе у жутонаранџасту. Унутрашњост плодова кивана је зелена са много семенки које су јестиве. Подсећају на желе, укуса налик мешавини краставца, банане и лимуна. Унутрашњост се једе кашиком, или се цеди за сок. Плодови могу да се користе као додаци разним салатама. Добро се комбинује уз сир, краставац и парадајз.
– Кивано је пун витамин А, Ц, Е и препун је гвожђа. То је права витаминска бомба. Лекари препоручују да се поједе један до два дневно. Семенке обилују масним киселинама, међу којима су најзначајније линолна и олеинска, које помажу у борби са високим крвним притиском, а добар је и за вид. Идеалан је за дијету, јер има мало угљених хидрата, а масти нема уопште – објашњава наша саговорница.
Витаминска бомба (Фото: П. Петровић)
Гајење захтева наводњавање, а велика предност је јер се сади у мају, а стиже крајем августа. Не захтева велики третман, и врло брзо стиже на род. Што више зри, постаје слађи и добија наранџастију боју. Интересантно је да може дуго да траје, јер није склон труљењу.
Да би сваки плод сазрео равномерно, мора да се држи у посебној кутији, да се бодље не додирују међусобно.
