Док ми спавамо, он сече стабла дебела и по пола метра и зналачки уређује дрвене конструкције за своју породицу, која захтева барем једну брану и простор за пливање. Што људима праве штету, даброви за то нехају, јер закон је на њиховој страни. Има и оних који тврде да су ове животиње, до скоро у Србији потпуно истребљене, корисне за наводњавање њива и одржавање речног живота.
Снашли су се у Србији; Извор: На води
Дабар се на нашим просторима није могао видети читав век, док данас Савом и Дрином плива више од стотину њих, иако је ова врста била потпуно нестала, и то људским деловањем. Они су пре 14 година у Специјалном резервату природе „Засавица“ пуштени на 12 локација, а током година су стигли до обала у Бањи Ковиљачи, Липничком Шору, и у Јадру. Ови даброви у Србију су стигли захваљујући немачкој донацији, а чак су и чиповани , како би се могло пратити њихово кретање.
Дрво изрезано као зарезачем; (Фото: Ј. Губелић)
Вредној животињи попут дабра, није требало много времена да околину прилагоди својим потребама. Изградили су бране на водотоковима резервата и подесили дубину водног корита да би могли несметано да пливају и хране породицу. Сада их већ има и у атарима њива, где у каналима за одводњавање воде из плодних парцела праве дрвене препреке. Док тако себи праве згоду, пољопривредницима задају главобољу, сечући им стабљике кукурузаи и осталих усева, које користе као храну, али и материјал за своје конструкције.
Међутим, многи сељаци који имају њиве, пак кажу да су им даброви учинили велику услугу, јер су преградили канале, па они више не морају да наводњавају.
Дрво искусно обарају на страну која им одговара; (Фото: Ј. Губелић)
Ове “професионалне дрводеље” секу тополе старе и по пола века. За само једну ноћ, која представља његово радно време, обори стабло пречника 15цм. То је велика штета, будући да свако дрво има бар по један кубик дрва, чија је цена између 50 и 75 евра. Након тога комисија излазили на терен и констатује штету, која затим буде надокнађена из државне касе, јер су даброви законом заштићени.
“Кад би човек донео ручну тестеру да сече, не би га могао одсећи до подне, а дабар то пресече као од шале. И не само једно, већ видиш колико је исекао”, показује Зоран Гладовић.
Дабар има и свој заштитини знак, то је округласта форма реза на стаблу, а крупна пиљевина око пања чини да све изгледа као да је стабло сечено моторном тестером. Пререзана као најбољим резачем за оловке, ова интелигентна животиња стабла руши баш према реци, како би од њих правила бране. Свако дрво је у истом положају, као да су га секле дрвосече.
“Да не сече та дрва, ко зна колики би му били зуби. Они би расли ненормално. Он то за једно вече обори. Само ако дува баш јак ветар, може се десити да падне на другу страну. Иначе, они су толико прецизни, да нема шансе да омане”, објашњава Бранко Новаковић.
Крзнени „инжењери“ на делу; (Фото: Ј. Губелић)
Односи људи и њихових крзнених суседа, подсећају на зачарани круг без краја и почетка. Након кише, брана овог “неимара” подигне ниво воде, а вишак поплави оранице. Када мештани покушају да прочисте канале, узнемире се удружења за заштиту животиња. Уплашени због високих казни, пољопривредници трпе штету, а накнаду за одводњавање уредно плаћају држави. Једном речју, ако реагују кајаће се, ако седе и чекају, опет ће се кајати. За то време, даброви уиграно решавају своје проблеме.
Ови “неуморни градитељи” добро су организовани, настањују се искључиво сами или у породицама између којих мора да буде прилична раздаљина, а расподела послова се зна – када граде своја станишта, мужјак дабра пливајући носи дрво,а женка прави склониште или брану.
Посвећени послу, понекад вреднији од људи; (Фото: Ј. Губелић)
Закон о заштити природе предвидео је казне од 500.00 до два милиона динара за оне који угрозе заштићену врсту. Дабар је, иначе, у Србији био веома бројан у првој половини 19. века, али је касније истребљен првенствено због крзна, али и меса које је било цењено на трпези богаташа.
