Miodrag Jovanović iz Stupnice kod Loznice od decembra do aprila više vremena provede na drvetu nego na zemlji. U krošnjama, pod oblacima, ubira plod parazitske biljke za koju se veruje da ima čudotvornu moć. On je “lovac” na belu imelu.
Lovac na imelu ( Foto: J. Gubelić)
Bez merdevina, lako se penje uz svako drvo. Najčešće na šljivu, jabuku i dženariku, gde ova parazitska biljka opstaje tako što od svojih domaćina krade vodu bogatu mineralnim materijama.
“Ove bele bobice su otrovne i one se bacaju. Imelinim sluzavim bobicama hrane se ptice i preko izmeta prenose ih s drveta na drvo. Semenka se svojim lepljivim nitima vezuje za koru drveta, na njoj klija i razvija se u odraslu biljku. Imela cveta u aprilu, a plodovi sazrevaju početkom zime. List se suši i kuva se čaj koji ima lekovita svojstva”, priča Miodrag Jovanović.
Parazit neobične moći (Foto: J. Gubelić)
Prazit koji opstaje na voću i drveću, reguliše krvni pristisak, pa ga Mijo bere za institut „Josif Pančić“. Ali to nije jedina moć imele. Iako parazit, bela imela je poznata lekovita biljka još iz vremena Hipokrata i Plinija. Germani su je smatrali jakim magijskim oružjem, keltski druidi koristili su je u obredima za pravljenje napitaka za snagu, hrabrost i nepobedivost, a u Tirolu se i danas, pod nazivom „veštičina metla“, koristi kao tradicionalno sredstvo protiv uroka. Imeli veruju i u Srbiji, pa je mnogi naručuju za amajliju.
“Često mi naruče da im pošaljem samo jednu lisku. Kada me pitaju koliko košta, ja im kažem da me se sete kada im bude bolje. Meni donosi novac, a kako i neće kada svaki dan berem i prodajem na stotine kilograma. Štiti me, jer za ovih petnaest godina koliko se penjem po drveću, nikada nisam imao nezgodu”, priča Mijo.
Mijo više vremena provede na visini nego na zemlji (Foto: J. Gubelić)
Imela se obično povezuje s Božićem ili Novom godinom i simbolizira mir, pomirenje i sreću. Pravilo je vrlo jednostavno: kad se nađeš s nekim ispod imele morate se poljubiti.
Ljubljenje ispod imele je stari grčki običaj koji se kasnije koristio kod običaja venčanja. U božićno vreme mlade dame koje su stajale ispod ukrašene imele, nisu smele odbiti poljubac. Takav poljubac značio je romansu. Devojka koja nije dobila svoj ‘poljubac ispod imele’ nije mogla očekivati da će se skoro udati.
Danas nije lako naći drveće koje ima imelu, a još teže stablo ispod kog bi se mogao obaviti običaj koji donosi blagostanje. Ovaj Lozničanin ga bez problema nalazi.
Bez ikakavih pomagala i alata, samo rukama Miodrag Mijo Jovanović sa visokih stabla skida belu imelu od decembra do aprila. Kao vodoinstalater se penzionisao, a onda je krenuo u visine.
Mijo među krošnjama (Foto: J: Gubelić)
“Nekada sam silazio na desetine metara ispod zemlje, a sad se penjem i do 25 metara uz topolu. Čak sam jednom prešao sa drveta na drvo. Ne nosim merdevine. Ne treba mi ništa što bi me opteretilo”, priča Mijo.
Dnevno nabere i po 100 kilograma imele, da usreće sebe ali i druge. Svaka liska nađe svoju namenu, za zadravlje ili blagostanje.
