Постоје градови који су настали поред реке, а постоје и они које је река обликовала до те мере да без ње не би били исти. Шабац припада овој другој групи. Сава му је подарила положај, карактер, историју и име. Зато није случајно што се управо на Дан реке Саве, 1. јуна, вреди подсетити колико су судбине града и реке испреплетене.
Од извора у Словенији до ушћа у Дунав у Београду, Сава спаја народе, градове и културе. На свом путу пролази кроз четири државе и бројне градове, али је само један, случајно или не, постао њен имењак. Многи историчари и хроничари верују да се у самом имену Шапца крије трајна веза са Савом, реком без које овај град не би имао свој препознатљиви идентитет.
У њеним водама огледају се зидине Старог града, симбола Шапца и једног од најзначајнијих историјских споменика овог краја. Вековима је Сава била граница царстава, пут трговаца и војски, али и место сусрета различитих култура. Управо захваљујући реци, Шабац је крајем 19. и почетком 20. века био важан трговачки и саобраћајни центар.
Пре изградње моста преко Саве, роба и путници превожени су чамцима, дереглијама и паробродима.
Први пароброд упловио је Савом још 1838. године, изазивајући чуђење и дивљење становништва. Касније су преко понтонског моста и речног пристаништа пролазили људи, роба и идеје које су повезивале Шабац са Европом.
Посебно место у историји града заузима Стари шабачки мост. Отворен 1934. године у присуству краља Александра Карађорђевића, постао је симбол напретка и повезаности. Током Другог светског рата доживео је рушење, а потом и трагичне догађаје који су га трајно уписали у колективно памћење Шапчана. Данас, иако више нема некадашњу саобраћајну улогу, остао је један од најпрепознатљивијих симбола града.
Сава није само историја. Она је и свакодневица. Њене обале место су окупљања, шетње, рекреације и одмора. Плажа код Старог града, викендице, чамци, пецароши и спортски садржаји годинама чине важан део живота грађана. За многе Шапчане она је бег од градске вреве и простор где се најлакше проналази мир.
Истовремено, ова моћна река подсећа и на своју снагу. Поплаве из 2014. године остале су једно од најтежих искушења у новијој историји града. Тада је Сава показала колико може бити непредвидива, али је истовремено открила и нешто друго – снагу заједништва хиљада људи који су бранили Шабац од водене стихије.
Зато Дан реке Саве није само празник једног водотока. То је дан када се подсећамо да је Шабац настао уз Саву, растао са њом и да ће његова будућност, као и до сада, у великој мери зависити од односа који буде градио према свом највећем природном богатству.
Јер Сава није само река поред Шапца. Она је део његовог идентитета.
