Тамара Даниловић из Клења код Богатића доказује да се може бити добар студент, а истовремено се не одрицати своје земље. Ова млада студенткиња Фармацеутског факултета у Новом Саду, у паузи између учења и испитних рокова, вози трактор и ради све послове на имању својих родитеља.
Док крупним корацима граби према огромном трактору, кроз смех каже да је то њена канцеларија. Машином тешком неколико тона на коју су прикачени челични плугови рукује вешто и лако као да оре сваки дан.
-Једноставно упалим, кренем и обрађујем њиву – каже кратко док са братом, ком је тек неколико година, покреће моћну машину чувеног Џон Дира.
Толика је била и Тамара, као њен брат, када је заволела њиву која је данас храни, не слутећи да ће јој пољопривреда ући у крв.
-Ја ово волим, то је моја кућа, ово је моје село. Ја сам овде рођена и одрасла. Одгајена сам тако да знам све да радим и да ми ништа није тешко. Није ме срамота да радим. Волим да орем, а највише волим да радим са дрљачама јер то ми је некако одмор за душу – прича ова млада девојка у раним двадесетим годинама.
А када откачи дрљачу са трактора иде у амфитеатар Фармацеутског факултета.
– Моја жеља јесте заправо била да наставим татиним стопама и да се бавим пољопривредом. Татина жеља је исто била да упишем факултет и студирам, па да после имам посао и каријеру –
прича.
Она је изабрала и једно и друго – њиву и лабораторију. Оцу је десна рука око обраде ратарских култура, али у њеним нежним женским рукама су тешки пољопривредни послови.
-Пошто имамо комбајн и често нам треба да од њиве до силоса транспортујемо житарице, то све она ради. Ја је усмеравам на лакше послове, око превоза, али она воли да оре и да дрља – прича Горан Даниловић, Тамарин отац.
Помаже и мајци у кући, мада, више воли њиву.
– Њима не треба да се каже два пута, нарочито њој. Она сама, кад види да има посла, све завршава. Више воли пољопривредне послове него да ради нешто по кући. Веома је одговорна и прецизна – каже мајка Драгана.
У селу је, кажу, прави пример другима и то у времену када сеоски живот младима није омиљени избор.
– Она је за све способна, и за школу и њиву. Мене и деду води доктору. Ма све што треба, ништа је није срамота -прича бака Радосава Даниловић.
За њу је Џон Дир подједнако важан као и лаптоп, а знање вредност која нема цену, као ни земља на којој је рођена и за коју живи.
