Snežana Kandić (61) već tri decenije živi uz pomoć dijalize. Kada joj je u ranim tridesetim dijagnostikovana teška bolest bubrega, sina je upisala u drugi razred osnovne škole, a zahvaljujući svojoj upornosti, uznapredovaloj medicini, podršci sestara i lekara, ova hrabra žena danas gaji unuke.
Ona je danas pacijentkinja sa najdužim dijaliznim stažom u šabačkoj Opštoj bolnici. Međutim, za život pun straha i odricanja trebalo je naći motivaciju.
– Shvatila sam to kao da idem na posao. Kao što vi ustajete i idete na posao, tako i ja dođem ovde, posle se odmorim i normalna sam, kao svaka žena radim po kući. Ali imala sam veliku podršku porodice – kaže Snežana.
Od beznačajne anemije, do potpune disfunkcije bubrega – kada je ova bolest u pitanju ne treba ignorisati ni najmanji signal.
– Zapravo mi je kamen u bubregu napravio problem, jer ga nisam operisala na vreme, dete mi je bilo malo, pa sam odlagala. Naša bolest je specifična, u početku mnoge stvari ne mogu da se vide jasno. Kada bubrezi otkažu onda je već kasno – priča ona.
Kada je nada u transplantaciju nestala, jedino oružje postali su upornost i disciplina.
– Prvo sam verovala u transplantaciju, trebalo je otac da mi donira organ, međutim, ispostavilo se da ne može, i onda sam to tako prihvatila. Slušam lekare, sestre, izdržala sam toliko samo zato što sam bila disciplinovana, što sam vodila računa – ističe.
Daleke 1991. godine nije mogla ni da pomisli da će narednu polovinu života tri puta nedeljno, po nekoliko sati provoditi na Odeljenju za dijalizu šabačke Bolnice. Za to vreme odeljenje se širilo, pristizali su savremeniji aparati, a Snežana je mnoge lekare i medicinske sestre, koji su joj u međuvrmenu postali druga porodica, ispratila u penziju.
– Od prvog dana sve su sestre bile dobre, jedna mi je prišla kada sam prvi put došla, pričala sa mnom dugo, i možda je ona i uticala da shvatim to kao posao, a ne da sam bolesna. Čak sam bila zamoljena od sestara i lekara da pričam pacijentima šta i kako radim, kako živim, neki su me slušali, neki nisu – kaže Snežana Kandić.
Sve dostupnije lečenje podiže kvalitet života pacijenata na dijalizi.
– Na današnji dan, pre trideset godina, naša pacijentkinja Snežana Kandić započela je lečenje dijalizom. Od tog dana do danas ona je prošla više dijaliznih procedura u zavisnosti kako se razvijala tehnologija novih, savršenijih aparata. Dobijali smo sve bolje setove za dijalizu, na tržištu su se pojavili sve bolji lekovi kojima smo korigovali njihovu anemiju, metaboličke i druge poremećaje. Zahvaljujući medicinsko-tehnološkom napretku i našem trudu pacijentima pružamo kvalitetniji život, ali htela bih da istaknem da je u velikoj meri značajan njen trud i njena disciplina. Ona je slušala sve savete lekara i sestara, tako da je to rezultiralo ovako dugim dijaliznim stažom – kaže dr Dragana Stanković Tošković, načelnica Službe nefrologije sa dijalizom šabačke Opšte bolnice.
Broj bubrežnih bolesnika u Mačvanskom okrugu iz godine u godinu sve je veći. Tri puta sedmično sanitet dovozi pacijente iz okolnih opština, a u šabačkoj Bolnici se odradi oko 18.000 regularnih tretmana godišnje i 4.000 peritonealnih dijaliza, što ovo odeljenje čini jednim od najvećih i najfrekventnijih u Srbiji.
