Distrikt
Društvo

SAMOHRANI OTAC SAM BRINE O PETORO MALOLETNE DECE

Porodica Delić iz Dublja zasigurno je jedna od najbrojnijih u Mačvi, sa šest sinova i šest kćeri. Kada je Živadina supruga pre tri godine napustila i preudala se, a četvoro starijih zasnovalo svoje porodice, on je ostao sam da se brine o osmoro dece, od kojih je petoro maloletnih. Dragana (16) i Milica (14) brinu o svojim maloletnim sestrama Živani (9), Nedi (7) i bratu Dragoljubu (11). Iako žive više nego skromno, ne žale se i ne prose, već pokušavaju da zarade za goli život od poljoprivrede i nadnice.

Samohrani otac sa maloletnom decom (Foto: Distrikt)

Svako jutro Neda poljubi slavsku ikonu, pomoli se i pomisli svoju skromnu želju. Tek joj je sedam godina, ali zna šta je nemaština.
– Želela bih da imam lutku i kolica – kaže kratko, krijući se iza ikone sveca pred kojim se i hrabri i moli.

Vera u bolje sutra je ne napušta (Foto: Distrikt)

Njene igračke su ono što se nađe u dvorištu. Ove jeseni to su bundeve. Gura ih Neda po dvorištu i tako se igra. Ona je najmlađa od dvanaestoro dece u porodici Delić.

Dulek je Nedina igračka (Foto: Distrikt)

Četvoro njih zasnovalo je svoje porodice, a ostalih osmoro živi sa ocem u trošnoj kući bez osnovnih uslova za život. U dve prostorije stalo je sve, i svih petoro maloletnih mališana.
– Na ovom krevetu spavam ja, u donjoj polovini. Iznad moje glave je Neda, a na ovom drugom kraju spava tata i sestra Živana – priča jedanaestogodišnji Dragoljub.

Soba u kojoj Živana jede, spava i uči (Foto: Distrikt)

Tu Živana i spava i uči. Pored peći je stari sto na kom ruča, a posle toga raširi knjige i sveske. To im je spavaća i gostinska soba. Kad zatreba i trpezarija i špajz. Dug je spisak onog čemu služi tih petnaestak kvadrata taman koliko i lista njenih želja.
– Volela bih da imam svoju sobu. To mi najviše nedostaje. Ovde smo svi i preko dana i noću – priča na ivici plača.

Trošna kuća u kojoj žive (Foto: Distrikt)

Kada ih je majka napustila pre tri godine i ostavila, pored njih jedanaestoro i svog sina iz prvog braka, starije devojčice preuzele su brigu o mlađem bratu i sestrama. One se brinu da imaju čistu odeću i spremljen ručak.
– Kada ja idem pre podne u školu, popodne spremam ručak, perem veš i pomažem mlađim sestrama i bratu oko domaćeg. Kad sestra ide pre podne, onda ona to radi – priča Milica, koja ide u osmi razred.

Jedni druge gaje (Foto: Distrikt)

Draguljub je prerano odrastao, pa ocu pomaže u muškim poslovima. U dnevnicu idu svi, i braća i sestre.
– Brat sa ocem ide u drva, a mi idemo u nadnicu. Radimo sve. Moramo da zaradimo za školu – priča.

U nadnicu idu svi (Foto: Distrikt)

Hektar i po zemlje prepreka im je da ostvare socijalnu pomoć, pa moraju sami sve da zarade. Živadin čak nema ni overenu knjižicu, a kad se razboli leči se sam.
– Nisam imao da platim da overim knjižicu. Sad je taj dug veliki i nema šanse da to finansiram. Kad se razbolim i ne idem kod doktora. Radim sve poslove, ne libim se ničega. Iako sam već godinama bolestan, moram da radim kako bih obezbedio sve što nam je potrebno. Oni mi dosta pomažu i bore se da zarade dinar. Iako je teško, mi smo složni i ne predajemo se – priča.

Leče se sami kod kuće (Foto: Distrikt)

Živadin je želeo decu, ali, kaže nije mogao da pretpostavi da će ga supruga napustiti.
– Žena me je napustila i preudala se. Ostavila mi je i dete koje je dovela kad se udala za mene. Ja sam ovoj deci sve, otac, majka, deda i baba – priča Živadin koji se bori da decu izvede na put.

Ne traže pomoć ni kad im je neophodna (Foto: Distrikt)

Ne kukaju Delići čak i kad nemaju, ne prose i ne mole ni kada im treba, a takvih je mnogo dana u jednoj godini ove skromne porodice.

Svideo vam se tekst?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *