Дистрикт
Занимљивости

ДАБРОВИ ПОТВРДИЛИ КОЛИКО ЈЕ ЧИСТА ТАБАНОВАЧКА ШЉУНКАРА

У језерима некадашње шљункаре у Табановићу, недалеко од Шапца, настанили су се даброви. Ове животиње, познате по томе што праве бране у води, чиме регулишу водостај, за тај посао почели су да секу трупце у околним шумама, и то зубима, који судећи по слици посечених стабала могу да замене тестеру. Стабла секу ноћу, а када стигне берба, улазе у њиве са кукурузом.

Дрво које је зубима посекао дабар (Фото: М.. Лазић)

Оборену врбу чије стабло је завршило на половини језера, није одсекла људска рука, већ су га прегризли зуби дабра. Познати по томе што за ноћ могу да прегризу стабло у пречнику до пола метра, однедавно су се настанили у језерима шљункаре у селу Табановић, где су почели да обарају стабла поред воде и у оближњим шумама. Први их је приметио Миливоје Максић када су у његовој шуми посекли дрвеће.
– Могу да пресеку, него шта, јер имају јаке чељусти. Тачно се види како пресеку стабло и оно после падне. Кад оборе, они ту брложе и праве себи гнездо где се легу – прича Миливоје Максић из Табановића, који у  близини има шуму.

Кора му служи за исхрану (Фото: М. Лазић)

Мештани кажу да је дабру довољно само један или два угриза да би прегризао гранчицу дебелу око три центиметра. Дебље дрвеће дабар најпре снажно загризе секутићима, а потом глође дрво које углавном цело огули.
Дрвеће користе за прављење бране, чиме регулишe ниво воде да би могао несметано да плива и прави кућицу, а кору користе као храну. Ови неуморни градитељи умеју да направе велику штету јер свако дрво има бар по један кубик, чија је цена између 35 и 50 евра, а ако им се на путу нађе топола, онда је штета око 75 евра, будући да је ово дрво погодно за производњу дрвене грађе. Кад стигне кукуруз, то им је најслађи ручак.
– Кад сазри, они оборе кукуруз. Ту га љуште и једу. Има их, али не знам колико. Ја сам их виђао иако они осете људе на великој даљини. Прелазе са овог острва и улазе у шуму и кукуруз – прича Максић.

Даброви потврили колико је чиста вода у шљункари (Фото: М.Лазић)

Купачи знају да су безбедни, јер је реч о веома плашљивим животињама чији лов је законом забрањен.
– Мене фасцинира како пресеку тако дебело дрво, а кору огуле и поједу. Вероватно је природа тако уредила, шта да кажем, добро нам дошли –  каже Момир Ђорђић.
За даброве кажу да се настањују у изузетно чистој води, ако је за утеху, то је добра вест за купаче који овде проводе цело лето, али не и за власнике шуме у близини.

Изобарана стабла (Фото: М. Лазић)

Даброви су највероватније стигли из Засавице код Сремске Митровице, где су пуштени пре десетак година. Дабар је из Србије нестао пре једног века, а друштво природњака из Баварске поклонило је 35 даброва који су пуштени у Засавицу. Процене су да су се ови даброви раширили дуж сливова Саве и Дрине и да их сада има више од 100 у Србији.
Закон о заштити природе предвидео је казне од 500.00 до два милиона динара за оне који угрозе заштићену врсту. Дабар је, иначе, у Србији био веома бројан у првој половини 19. века, али је касније истребљен првенствено због крзна, али и меса које је било цењено на трпези богаташа.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Comments

  1. Jebeš šumu, živeli dabrovi. Možda niste znali zašto su dabrovi bili likvidirani u Srbiji? Ne znam da li je istina, ali priča se da su popovi pre jednog veka dabra proglasili za posnu hranu, jer ima manje masti od pastrmke, pa su ih popovi tamanili u vreme postaa. Nije čudno, šaran, osobito onaj tovljeni, ima više masti od svinje, a kaobajagi je posna hrana. Sad se bojim da popovi opet ne navale na tabanovačke dabrove?!?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *