Дистрикт
У покрету

АНА ХОДА СТОПАМА ЦЕРСКИХ ЈУНАКА И УЧИ ИЗЛЕТНИКЕ ДА ЗАВОЛЕ НЕСТВАРНУ ПЛАНИНУ

Ана Павловић (45) из Шапца спремна је са једним туристом да пешачи цео дан по планини Цер. И не само цео дан, већ и ноћ, уколико постоји жеља излетника за овом авантуром. За пет година стопама церских јунака провела је 3.000 туриста.

Код Тројановог града (Фото: Ј. Губелић)

У сезони Ана препешачи око две стотине километара! Како и не би када је најкраћа пешачка тура којом води туристе осам километра, а сваког дана спремна је са њима да шета и два дана стопама српске војске, римским путевама, кроз нестварне пределе пуне митова и легенди. А због чега баш по овај планини, одговор је једноставан.
– Цер је моја љубав – одговара кратко и наставља да граби крупним корацима са штапом у руци.

Шуме пуне пролећних весника (Фото. Ј. Губелић)

То је само помоћно средство, јер је овде, иако делује дивље, све питомо. Нетакнуту природу употпуњује цвркут птица који у дубоким шумама звони. На измаку зиме, када се све буди, кроз огољене шуме букве и цера, лаганим корацима иде према свом циљу, желећи што боље да дочара све оно што Цер јесте. Укратко – то је драгуљ северозападне Србије.
– Посетиоцима причам о цару Тројану који је према легенди био у овом граду, затим о екпслоатацији руда на Церу, свакако, осим што могу да осете, туристе упознајем о постојању бројних биљних врста, међу којима је биљка крвавица, врста медитеранског кантариона, која сведочи да је Цер био острвска планина у Панонском мору – објашњава Ана.

Нестварни видиковци (Фото: Ј. Губелић)

Те 2010. године, када се после девет година проведених у Београду, где је радила у туризму и некретнинама, вратила се у Шабац и започела да спроводи своју, у то време веома амбициозну идеју. Написала је „Предлог за развој одрживог туризма на планини Цер“ и позвала све који желе да јој се придруже на путу природних лепота, славне историје и богатог нематеријалног културног наслеђа. Уживала је она и посетиоци, толико, да јој данас није важно колико је оних који је прате у стопу.
– Ако дође један туриста, ја га водим, ако дође сто, ја водим свих сто. Једноставно, није ми битно колико је људи који желе да обиђу ову значајну планину – прича Ана настављајући своју туру кроз нестварну природу легандарне планине.

Пешачке туре трају по неколико сати (Фото: Ј. Губелић)

Римским путем, од Цркве церским јунацима, преко археолошких локалитета из праисторије, остатака римских утврђења Тројановог и Косаниног града, ходају посматрајући ретке биљне врсте и птице у шумама у којима су се водиле најзначајније борбе у току славне Церске битке. Тако пут до највишег врха од 687 метара надморске висине протекне са лакоћом.
– Када све ово чујете и видите, апсолутно не осећате умор. Са Аном овде време брзо и забавно пролази – прича Соња Недељковић.

Мравињаци су на сваком кораку (Фото: Ј. Губелић)

Када се уморе, на ред долази српско гостопримство. На једном од најлепштих видиковаца, Дејановац, где је пауза током пешачке туре, љубазни домаћини доносе освежење. А онда пут под ноге, јер Ану чека и ноћна тура. Е то је тек доживљај који се памти цео живот.
– Та тура креће у девет увече и траје до један ујутру. Све време идемо кроз шуму, посматрамо звезде и слушамао шумске звукове. Када дођемо до локалитета Тројанов град, ја им кажем да угасе лампе. Онда крећем да им причам о цару Тројану, троглавом митском бићу – објашњава Ана, велики поштовалац Цера.

Природа за одмор и уживање (Фото: Ј. Губелић)

За Ану нема ни зиме ни страха. Одрасла је уз причу о церским јунацима. Део тога и живи кроз своје претке. Анин деда, Димитрије Павловић, био је учитељ у Текеришу и народни посланик у Краљевини Југославији.

Овде расту и ректке и честе биљне врсте (Фото: Ј. Губелић)

Због свега тога по крову Западне капије Србије шета скоро сваки дан. Штета је само што нема више оних који могу да уживају у привилегијама ове планине.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *