U okolini Osečine njive su pod vodom, a štetu meštanima niko ne može da nadoknadi jer nije izazvana prirodnim nepogodama, već su je napravili dabrovi.
Ove životinje nastanile su se u reci Jadar i doslovce seku stabla prečnika od gotovo pola metra. Od tog drveća prave brane i pregrađuju reku, a kada poraste vodostaj, poplave ugrožavaju plodne oranice.
Odsečena kao sekirom, stabla stara i po pola veka pregradila su reku Jadar. Meštani su prvo mislili da je to uradio drvoseča, a onda su tragovi odveli do njega.
– Ovde je prvo dabar izabrao krupno drvo i onda je posle dovlačio svoj materijal – sitne grančice, šarovku, stablo kukuruza. Sve je to vezao blatom i pravio branu. Onda se prilikom padavina, kada vodostaj reke nadođe, voda razlivala po poljoprivrednom zemljištu – kaže Željko Grujičić.
Kod Miodraga Matića još se vide posledice plavljenja. Kada je voda prelila branu koju je izgradio dabar, sa sobom je odnela ceo malinjak.
Ovo je sve bilo pod vodom. Ovde je voda jednostavno ležala. Pregradivši kanal, oni su nama naterali vodu u njive – priča Miodrag Matić, koji je pretrpeo štetu.
Otišao je i vagon kukuruza, metri drva i šteta na oranicama. Meštani nisu smeli da reaguju jer je reč o zaštićenoj vrsti, za čije ugrožavanje sledi kazna od 500.000 do dva miliona dinara. Za to vreme vredni neimar je radio, sve na seljakovu štetu.
On zatvori kanal. I voda se podigne još pola metra uvis i preliva na sve strane. A on ovde živi, u vodi boravi i razmnožava se. Ima podzemni jedan tunel gde izlazi na suvo i tuda dovlači hranu, granje, drveće – priča Matić.
A šta zna dabar šta je metar drva. Ne zna ni koliko koštaju desetine kubika koje svake godine uništi u opštini Osečina. Sa dva tri ugriza preseče graničicu, a do jutra može i celo stablo.
Kao testera, takvi su im zubi, zato čuda i prave – kaže Dragan Milošević.
Glavni arhiteta je ženka, a ono šta sagradi, otporno je i na nabujali Jadar.
— Kako je on ovo dovukao, da li je sam, koliko li ih je, boga pitaj. Ovo nije ni malo. To je tako stručno upleteno i oblepljeno blatom da to neće da pusti vodu – pokazuje Matić majstoriju ovih životinja –
hrpu isečenog granja, koju su dabrovi dovukli na reku i sagradili čvrstu konstrukciju.
I dabar se kupa u vodi, kad mu odgovara, a kada ne, on ide u svoje rupe u koje se krije od predatora.
– On ovde sebi pravi skloništa, gde gaji mladunce. Tu se sklanjaju od predatora u toku cele godine. Vidi se da ovde uvlači i hranu, koristio je i stabljike kukuruza. Dešavalo se ljudima da po 5, 10 ari kukuruza samo nestane – objašnjava Željko Grujičić.
A onda nasatne nemerljiva šteta zbog koje meštani razmišljaju da presaviju tabak i zatraže pravdu.
A da li će se dabar naći pred sudom, za sada zavisi samo od njihove volje, jer drugo rešenje ne vide na pomolu.
