Šabačka gimnazija, geografija, SANU – asocijacije su koje Mihaila Jankovića (16) učenika drugog razreda Šabačke gimnazije nedvosmisleno povezuju sa velikim srpskim naučnikom i akademikom Jovanom Cvijićem. I upravo, mladi Šapčanin se širinom znanja i talentom za nauku našao u društvu najvećih – srebrna medalja na Evropskoj geografskoj olimpijadi, gde je ponosno predstavljao svoju školu, grad i zemlju, donela mu je nagradu Srpske akademije nauka i umetnosti za mlade talente.
Od detinjstva, matematika mu je prva i najveća ljubav – još u OŠ „Janko Veselinović“ iz ovog predmeta osvajao je republičke nagrade, a sasvim prirodno, privukla ga je i fizika – na Srpskoj fizičkoj olimpijadi, takođe, imao je primetan plasman.
Interesovanje za brojeve i računske operacije otkrio je sam, a za ostale predmete zainteresovali su ga, kako kaže, odlični profesori. Najpre su to bile istorija i hemija, a u srednjoj školi, zahvaljujući časovima profesorke Biljane Pavlović, odlučio je da se oproba i u geografiji.
– Profesorka je dosta truda uložila u dodatnu nastavu, dobro nam predstavila predmet i to je bio veliki motiv. I u osnovnoj školi sam imao dobru nastavu geografije, i kroz moje praćenje informacija na internetu sam sakupio dosta znanja i hteo sam da vidim koliko to znanje može da se isplati – priča Mihailo Janković.
A isplatilo se. Drugo mesto na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi direktno ga je plasiralo na takmičenje evropskog nivoa, održano sredinom prošle godine u srpskoj prestonici, gde je, takođe, obezbedio srebrnu medalju. To ga je kvalifikovalo za nagradu za mlade talente SANU koja mu je dodeljena krajem decembra 2023. godine.
I to nije sve. Zbog postignutih rezultata Fondacija 1% nominovala ga je za novčanu nagradu i plaketu u okviru projekta Nagrade mladim talentima za ostvarene rezultate na međunarodnim naučnim olimpijadama i međunarodnim naučno-istraživačkim takmičenjima u 2023. godini, čije uručenje predstoji 30. januara u Beogradu.
Informatički impuls usmerio ga je ka Šabačkoj gimnaziji i Smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku. Želja mu je, kako kaže, da postane programer. Kao i u svemu čega se lati, i u tome će, sigurno, uspeti, a do tada ovaj talentovani gimnazijalac nastavlja svoju užurbanu svakodnevicu – petnaestak zadataka dnevno, dok sve ne postane jasno, a zatim na trening.
Njegova druga velika ljubav je košarka. Aktivan je član OKK Šabac. Preko nedelje trenira, a vikendom igra utakmice. I sve postiže.
– Ne odričem se ničega, treninzi i aktivnosti van škole su mi olakšanje na kraju dana, dobri su kako zbog mog zdravlja i bavljenja sportom, tako i zbog društva – kaže on i priznaje da je dobra organizacija ključ svakog uspeha.
– Prepoznavanje mojih trenutnih mogućnosti. Kada sam svestan da sam preumoran i da sam učio previše za školu, odspavaću pa ću raditi šta mi treba. Postoje ti nekada izgubljeni vikendi, neizlazak sa društvom zbog nekog časa, neke stvari moraju da ispaštaju, ali to se sve na kraju isplati.
Od majke Danijele, diplomiranog defektologa i oca Vladana, inženjera rudarstva, stekao je dobre radne navike i, naravno, izuzetno vaspitanje i kulturu ponašanja.
– Moji roditelji su vredni ljudi i sve što su radili, radili su zbog nas. Od detinjstva slušam priče – uradi danas pet zadataka, sutra će to vredeti – kaže Mihailo i navodi svoju omiljenu maksimu koja to i ilustruje:
Nakon penjanja na veliko brdo, čovek otkrije da ima još mnogo brda na koja se treba popeti.
A roditelji, oduvek su znali da se u njihovom detetu krije budući talenat.
– Bio je raspoloženo, veselo, radoznalo dete. Dosta je čitao, saznavao i to su sve njegovi izbori, nije bilo nikakvog nametanja sa naše strane. Ljubav prema brojevima od najmlađih dana bilo je nemoguće neopaziti – seća se majka Danijela njegovih sklonosti ka matematici, koje su ga dovele do današnjeg uspeha, kom se svi zajedno raduju:
– Naravno da sam ponosna i srećna zbog njegove sreće. To je nagrada za njegov trud i rad koji je konstantan od malena. Međutim, trudimo se da ostane sa obe noge čvrsto na zemlji, da ostane skroman, nesebičan, jednostavan, da nastavi vredno da radi, to je ključ uspeha – ističe ona.
Majčine reči potvrđuju i Mihailovi profesori u Šabačkoj gimnaziji.
– Mihailo je svestran ali i izuzetno skroman, a mišljenje većine kolega i moje je da je on jedan od naših najboljih učenika. Sem znanja koje poseduje, Mihailo je i lepo vaspitan i kulturan, visokomotivisan i kreativan učenik, odgovoran, posvećen i perfekcionist. Nikada svoje odsustvo zbog takmičenja nije zloupotrebio, niti je odlagao testove ili odgovaranja. Empatičan je i spreman da pomogne svojim vršnjacima, zbog čega je jedan od omiljenih drugova u odeljenju – kaže Biljana Drobnjak, stručna saradnica i Mihailova bivša razredna.
Omiljen je drugar jer najbolje rešava problematične zadatke, a u znanju podrška je i mlađoj braći Danilu i Mateji.
Solidaran i saosećajan, kakav jeste, redovno učestvuje u humanitarnim sportskim turnirima svoje škole, a svojom igrom podržava i rad Baskin tima Šabac, koji predstavlja spoj basketa i inkluzije, a igračima sa invaliditetom pruža potpunu efikasnost. Duga je lista Mihailovih dobrih dela i uspeha.
