Bele rode vraćaju uvek u isto gnezdo, koje kada se vrate kući, samo malo „poprave“ i tu izlegu mlade rode.
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima. U Šapcu se tradicionalno vraćaju na krov Škole za umetničke zanate, na obilaznici prema Letnjikovcu i u Drenovcu.
Uvek se vraćaju u isto gnezdo (Foto: http://opcina-borovo.hr)
Naziv roda u mnogim jezicima ukazuje na vezu između rode, bebe i majke i povezuje se sa materinstvom. Hebrejska reč za rode je ekvivalentna za reč ljubazna majka. Reč roda na srpskom jeziku potiče od crkvenoslovenske reči jerodij, čije je poreklo iz grčke reči erodiós, ekvivalentne za reč majka-ljubav.
U zapadnim kulturama bela roda simboliše rađanje deteta. Legenda da roda donosi bebe verovatno je nastala u severnoj Evropi, zato što se rode vraćaju nakon devet meseci. To se povezuje i sa povratkom roda u proleće, vreme buđenja i obnove prirode, ali i sa povezanošću rode i vode, koja često simboliše žensku energiju, i takođe je simbol obnove, preporoda i stvaranja. Briga roda za svoje mlade, u njihovim visokim gnezdima stvorila je rasprostranjen simbol rode koji se povezuje sa roditeljskim staranjem.
Devet meseci im treba da se vrate ( Foto: http://www.zivotinje.rs/)
U nordijskoj mitologiji, ali i mnogim drugim, roda predstavlja porodične vrednosti. Rode su bile simbol vernosti i monogamnog braka, jer se verovalo da par roda ostaje zajedno ceo život. Na Dalekom istoku roda je bila simbol besmrtnosti, zbog verovanja da doživi duboku starost. Tako legenda kaže da nakon 600 godina roda samo pije, a ne jede više, i da je potpuno crna kada napuni 2000 godina.
