На прузи Шабац-Бања Ковиљача привремени саобраћај успостављен је 16. новембра 1918. године, а редован свакодневни саобраћај на овој линији, једном дневно у оба правца, уведен је 15. маја 1920. године. Недељом и празником саобраћао је “чувени” моторни воз док је обичним данима саобраћао путнички воз. Сваког дана је пролазио мешовити воз. Путовање је трајало најмање два сата, а мешовити воз би ово растојање од 58 км савладао за скоро три сата.
Локомотива бањског Ћире преправњена од старог аутобуса
Што се тиче возног парка у почетку су изнајмљиване локомотиве и вагони. После Првог светског рата су на рачун репарација набављене три нове локомотиве. Посебан куриозитет су била троја дизел моторна кола набављена 1936. и 1937. године. Двоја од ових кола су преживела Други светски рат и након нормализације ове пруге су пребачене у Загреб на “Самоборчека” где су била позната под именом “ајнцер” и “звајер” тако да је јасно која су страдала током сукоба.
Станица у Бањи Ковиљачи
У лепотама Бање Ковиљаче, између осталих, уживали су и Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, а своје ране у бањи видао је и српски Вожд Карађорђе. На раскошне балове долазио је и Краљ Александар Карађорђевић. Бања Ковиљача постаје бањско лечилиште у време Краља Петра I Карађорђевића који, 1908.године, уз своју резиденцију, подиже савремено сумпорно купатило. Зато су и грађани Подрињског округа желели своју пругу која би повезала Шабац са Лозницом и Бањом.
Вагони пуни гостију
На прузи до Ковиљаче су најчећше саобраћала два мешовита воза сваког дана, а викендом, празницима и током летње сезоне је због Бање саобраћао и искључиво путнички воз који се није заустављао у свим станицама. Возови су наравно имали везу у Шапцу и са нормалним ЈЏ возовима и са бродовима речне пловидбе.
Извор: Локомотива СОЖ Нр. 3 у Шабцу.Фото А. Луфт.
