Majka nas je uvek sklanjala da ne gledamo kada otac dođe kući pripit. Često nismo imali gde da pobegnemo. Kada je mama konačno odlučila da odemo, za nas je to bio spas. Mi ovde nemamo mnogo toga, ali smo bar sigurni – ovim rečima nas je dočekala Milena (13) na vratima garaže u kojoj ona i njena sestra Marijana (11) spavaju.
Pobegli nadajući se boljem životu
Ona je najstarija od petoro dece Milene Nestorović (32), žene koja je bežeći od nasilnog supruga sa četvoro dece iz lozničkog kraja pokušala da pronađe sreću uz Vladana Gajića (34). Znala je ona da je tu čeka nemaština, ali i pošten i vredan suprug. Tog avgusta trebao joj je samo mir i lepa reč, jer u kući gde je živela i izrodila decu godinama je samo pokušavala da sačuva goli život.
A Vladan od rođenja zna šta je nemaština, ali i dobrota. Za prvo se pobrinula sudbina, a drugo je stekao u domu svog teče u Volujcu, koji ga je prihvatio kada je imao deset godina, školovao i othranio. Sa mnogo ljubavi prihvatio je Milenu i njenih četvoro dece i krenuo da odvaja novac da se skuće. Dnevnice drvoseče nisu dovoljne za bolji dom, pa je uz finansijsku pomoć svog teče u selu Dvorište kod Šapca kupio skromnu vikendicu od tridesetak kvadrata. Tada su mislili da imaju sve, a onda je pre šest meseci na svet došla i Teodora, pa su soba i predsoblje postali tesni za njih sedmoro. Onda je Vladan za Milenu i Marijanu preuredio garažu. U tom domu dočekuju nas čisti, nasmejani i srećni, jer su pre svega bezbedni. Ne smeta Mileni ni to što mora da pomaže majci iako posla ima napretek. Muče se i za osnovno – vodu i hranu. Milena svaki dan iz bunara izvuče na desetine kofa vode da bi svi imali da obuku čisto.
Ispred vikendice gde sada svi žive
U kući nema vode, pa donose iz bunara
– Ja izvučem vodu iz bunara i nalivam mašinu. Tako perem veš. U kući nemam vode, ali ja natočim cisternu i imamo u toku dana – priča Milena, koja je domaćin i domaćica dok je muž radi po šumama širom Srbije. Da ovde vlada sloga i jedinstvo vidi se na prvi pogled. Milena i Marijana čuvaju Teodoru od kada se rodila, a pomažu im Slobodan (9) i Marija (7). Laknulo je i majci Mileni, koja sada može i u dnevnicu.
– Idem ja svaki dan, tu nema nikakvih problema. Spremim im ručak i idem da zaradim. Sad je bilo jagoda i malina. Ima gde da se zaradi. Malo muž donese, malo ja zaradim. Za hranu imamo svoju bašticu i tako se snabdevamo – priča Milena, iako je i sama svesna da su uslovi veoma teški.
I mališani vide da je teško i zato imaju samo jednu želju. Na pitanje šta im nedostaje, sve četvoro uglas odgovaraju – kupatilo!
– Najteže nam je kad želimo da pozovemo drugare kući jer mi nemamo kupatilo, već idemo u poljski WC. Zbog toga ih ne zovemo ni na rođendan. Teško nam je kad treba da se kupamo jer nemamo prostoriju za to. Onda mama donese korito, napuni vodom i tu se kupamo na smenu. To nam je najteže. Mora da dovuče dosta vode iz bunara za sve nas, a i nama dvema je teško da se okupamo u koritu jer smo već velike – priča najstarija Milena.
Ona pokušava da odmeni majku gde god je to moguće. Milena bi s majkom i u nadnicu, ali neko mora da čuva bebu. Najviše novca ide na hranu, za ostalo šta pretekne.
Najteže nam je kad želimo da pozovemo drugare kući jer mi nemamo kupatilo, već idemo u poljski WC. Zbog toga ih ne zovemo ni na rođendan – kaže Milena.
Mi nemamo kompjuter i moderne telefone kao naši drugari. Voleli bismo da imamo i lep televizor, jer ovaj je mnogo star i često ne radi – kaže Marijana.
Njena majka sluša šta govore ćerke i tužno dodaje:
– Ovamo u produžetku napravili smo ostavu i tu držimo zamrzivač. Tu bi moglo da se uradi kupatilo, ali za nas je to velika investicija. Sve što zaradimo u nadnici, ode na decu. Mi se ne libimo da radimo, ali ne možemo toliko da zaradimo. I ovu vikendicu smo kupili uz pomoć Vladinog teče.
Sve je uredno i čisto, ali im dosta toga nedostaje
Ne žale se Nestorovići ni na to što na istom stolu uče i jedu, niti što ponekad spavaju svi zajedno, što je televizor star dve decenije, a kompjuter viđaju samo kod drugara. Ipak, voleli bi da žive u malo boljim uslovima. Njihovoj sreći tada ne bi bilo kraja.
Milena Nestorović ne prima dečji dodatak niti socijalnu pomoć zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Oni nisu nerešivi, ali treba ići više puta autobusom do grada, a njima je svaki dan šansa da zarade u nadnici.
U garaži svi uče
– Kad smo kupili kuću i krenuli da legalizujemo, ispostavilo se da nije isti broj katastarske parcele u ugovoru jer bivši vlasnik ima još jednu parcelu malo niže. To je tako ostalo jer muž po petnaest dana ne dolazi sa terena i nikako da to rešimo i prevedemo. Mi se sad ne vodimo na ovoj adresi i zbog toga ne možemo da dobijemo nikakvu pomoć – objašnjava Milena.
Kako da pomognete
Svi koji žele da pomognu mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarcima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.
Za našu decu
Cena poruke 100 dinara
Važi za sve mreže
Dinarski račun:
275001022194970990
Societe Generale Srbija
Distrikt/Blic/ Srce za decu
