Vojislava Maca Žunić, medicinska sestra u penziji, već četiri decenije na poseban način priprema uskršnja jaja. Ali, ne samo da ih ukrašava sa puno ljubavi i pažnje, već ih poklanja od srca! Od 1992. šarana jaja poznate Šapčanke i velike humanistiknje, deo su uskršnje trpeze vladike šabačkog Lavrentija, a čak dva puta šarana jaja našla su se na stolovima Karađorđevića u Belom dvoru za najveći hrišćanski praznik.
Uživa u oslikavanju uskršnjih jaja (Foto: M. Lazić)
– Nekada sam šarala po 500 komada i poklanjala. Danas je to mnogo manje, oko 150, ali sve poklanjam od srca dragim ljudima. Godinama poklanjam našem vladiki. Meni je posebno zadovoljstvo što mu se svidelo kako oslikavam i što želi da jaja koja ja ukrašavam budu deo trpeze za ovaj značajan praznik. Jaja nosim na Veliki petak i to je za mene poseban dan – priča ova Šapčanka koja sa mnogo ljubavi, pažnje i strpljenja priprema Uskrs.
Za ovaj posao potrebna je ljubav i strpljenje (Foto: M. Lazić)
Jaja prvo skuva, zatim ofarba, a onda oslikava akrilnim bojama. Za ovaj posao potrebna je veoma tanka četkica, pa je nekada koristila i ajlajner, jer se iscrtava svaka liščica cveta, što je najčešći motiv.
– Majka me je naučila da pred Veliku nedelju pozavršavam sve poslove u kući, jer je to neradna nedelja, a onda počinjem da pripremam jaja. Obično počnem na Cveti, farbam i oslikavam do Velikog petka, kada i nosim vladiki Lavrentiju. Ja uživam u tome. Sećam se, kada je bilo bombardovanje, Uskrs se te godine proslavljao 11. aprila. Obično, pred praznik, ja se pomolim Bogu pred ikonom i pomislim neku želju koja mi je u tom trenutku važna, više simbolično. Sećam se da sam te godine pomislila – Joj, Bože, molim ti se, nemoj da padne bomba da mi polupa jaja! Svaki put posle toga, kada bih se setila te želje, ja bih se smejala. Međutim, u tom trenutku meni je to bilo važno, eto koliko to meni znači – priča.
Jaja pakuje u lepo ukrašene korpice (Foto. M. Lazić)
Svaki ćošak u kući je u tom duhu. Tu su zeke, jaja od različitih materijala i uskršnji ukrasi u veselim bojama.
Jaja pakuje u korpice koje su sa puno pažnje ukrašene. Svaka ima mašne, cveće i minijaturne ukrase lepo uklopljene sa mnogo pažnje i ljubavi. Sve to pripremi pre nego što počne da oslikava jaja, skuva ručak i zamrzne za nekoliko dana, a za to vreme ne zovu je ni prijatelji jer svi znaju da je u velikom poslu.
Cela kuća je u ukrasima (Foto: M. Lazić)
– Mene to smiruje. Lepa su mi jaja šarana šaraljkom i voskom, ali ovo što ja radim je modernije. Niko me nije učio i utoliko mi je draže. Uživam u stvarima koje sama osmislim i izmislim da radim. To me raduje i radim to sa velikom pažnjom – priča ova humanistkinja koja je Šapčanima poznata dok je radila kao medicinska sestra.
Uskršnji simboli su u svakom ćošku (Foto: M. Lazić)
Njenu pažnju osetili su mnogi jer je 40 godina radila kao medicinska sestra. Sada je u penziji. Ali, godine ne oseća. Kako i sama kaže, ne stari joj ni telo ni duh. I dalje je pozitivna i vesela, a mnogi, daleko mlađi od nje zovu je u društvo, želeći da sa njima deli svoju energiju. Tada evocira uspomene na jedinstvo, lepotu i sreću koju je osećala radeći svoj humani posao, srećna što postoje mnogi koji to mogu i da potvrde.
