Војислава Маца Жунић, медицинска сестра у пензији, већ четири деценије на посебан начин припрема ускршња јаја. Али, не само да их украшава са пуно љубави и пажње, већ их поклања од срца! Од 1992. шарана јаја познате Шапчанке и велике хуманистикње, део су ускршње трпезе владике шабачког Лаврентија, а чак два пута шарана јаја нашла су се на столовима Карађорђевића у Белом двору за највећи хришћански празник.
Ужива у осликавању ускршњих јаја (Фото: М. Лазић)
– Некада сам шарала по 500 комада и поклањала. Данас је то много мање, око 150, али све поклањам од срца драгим људима. Годинама поклањам нашем владики. Мени је посебно задовољство што му се свидело како осликавам и што жели да јаја која ја украшавaм буду део трпезе за овај значајан празник. Јаја носим на Велики петак и то је за мене посебан дан – прича ова Шапчанка која са много љубави, пажње и стрпљења припрема Ускрс.
За овај посао потребна је љубав и стрпљење (Фото: М. Лазић)
Јаја прво скува, затим офарба, а онда осликава акрилним бојама. За овај посао потребна је веома танка четкица, па је некада користила и ајлајнер, јер се исцртава свака лишчица цвета, што је најчешћи мотив.
– Мајка ме је научила да пред Велику недељу позавршавам све послове у кући, јер је то нерадна недеља, а онда почињем да припремам јаја. Обично почнем на Цвети, фарбам и осликавам до Великог петка, када и носим владики Лаврентију. Ја уживам у томе. Сећам се, када је било бомбардовање, Ускрс се те године прослављао 11. априла. Обично, пред празник, ја се помолим Богу пред иконом и помислим неку жељу која ми је у том тренутку важна, више симболично. Сећам се да сам те године помислила – Јој, Боже, молим ти се, немој да падне бомба да ми полупа јаја! Сваки пут после тога, када бих се сетила те жеље, ја бих се смејала. Међутим, у том тренутку мени је то било важно, ето колико то мени значи – прича.
Јаја пакује у лепо украшене корпице (Фото. М. Лазић)
Сваки ћошак у кући је у том духу. Ту су зеке, јаја од различитих материјала и ускршњи украси у веселим бојама.
Јаја пакује у корпице које су са пуно пажње украшене. Свака има машне, цвеће и минијатурне украсе лепо уклопљене са много пажње и љубави. Све то припреми пре него што почне да осликава јаја, скува ручак и замрзне за неколико дана, а за то време не зову је ни пријатељи јер сви знају да је у великом послу.
Цела кућа је у украсима (Фото: М. Лазић)
– Мене то смирује. Лепа су ми јаја шарана шараљком и воском, али ово што ја радим је модерније. Нико ме није учио и утолико ми је драже. Уживам у стварима које сама осмислим и измислим да радим. То ме радује и радим то са великом пажњом – прича ова хуманисткиња која је Шапчанима позната док је радила као медицинска сестра.
Ускршњи симболи су у сваком ћошку (Фото: М. Лазић)
Њену пажњу осетили су многи јер је 40 година радила као медицинска сестра. Сада је у пензији. Али, године не осећа. Како и сама каже, не стари јој ни тело ни дух. И даље је позитивна и весела, а многи, далеко млађи од ње зову је у друштво, желећи да са њима дели своју енергију. Тада евоцира успомене на јединство, лепоту и срећу коју је осећала радећи свој хумани посао, срећна што постоје многи који то могу и да потврде.
