Учитељица Мирјана Живановић, између градске и сеоске школе, одабрала је село Дреновац недалеко од Шапца, где је за три године постала омиљена и деци и родитељима. Учионицу је оплеменила савременим наставним средствима уз помоћ свог супруга, а децу води у музеј, библиотеку, на концерте, излете, у природу и где год они пожеле. Отворила је профил на фејсбуку под називом „Моји мачићи“, где објављује успехе и домете својих ученика.
Мира Живановић са својим ђацима (Фото: М. Лазић)
На питање како их зове учетељица, ови малишани углас одговарају “мачићи“, и то само зато што су мали и мазни. Њихову немоћ али и љубав учитељица Мирјана Живановић осећа свакога дана, јер им и сама исто пружа већ три године. Пре логичним избором, после дугогодишњег рада на месту библиотекара у Основној школи „Ната Јеличић“, да ли ће остати у Шапцу, или ићи у сеоску школу, одлучила је ипак да крене пут Дреновца. Вођена сопственим размишљањем како треба да изгледа рад са децом, показала је сасвим нови приступ који су и деца и њихови родитељи са одушевљењем прихватили. Учи их не само да савладају школске обавезе, већ много више од тога.
– Ја не мислим да чиним нешто посебно. Једноставно, жеља ми је да постану функционално писмени, али и да науче неке друге ствари које су важне у животу – да умеју да поделе, да се друже, заједнички радују, помажу једни другима – прича учитељица која је за кратко време стекла симпатије целог села.
Учионица је добила нови изглед (Фото: М. Лазић)
На часовима је све заједничко, бојице, блокови, књиге, лопте. У школи славе рођендане на које им учитељица доноси торту, а одељење слаткише, тако да не постоји могућност да неком ђаку не дођу другари на прославу.
– Једном је један дечак славио рођендан и пожалио ми се да му другари нису дошли. Ја сам тада ослучила да рођендане славимо у школи и да сви једни другима долазе. Заједнички организујемо све што је потребно и тако прославимо – прича.
Ученике води у музеј, бибилотеку, позориште (Фото: М. Лазић)
Учионицу сеоске школе опремила је савременим средствима од свог новца. Сада не телевизору гледају своје фотографије када их је водила у музеј, позориште, биоскоп. На фејсбук страници „моји мачићи“ објављује њихове успехе и домете. Шетња у природу и играње са животињама се подразумевају. Због свега тога, сви њени мачићи описују је исто.
– Она је дивна и ми је обожавамао. Испуњава нам све жеље. Захваљујући нашој учитељици ми сви волимо школу. За празнике нам купује слаткише и увек стави у неке лепе кутије. Купује нам све што пожелимо и чини нам све што замислимо – каже Нина Бурмазовић.
Учи их да воле и да деле (Фото: М. Лазић)
А она, сматра да се све то подразумева, желећи деци у селу макар мало да приближи услове које имају градска деца. Супруг јој без речи помаже да све идеје финансира.
– Он је главни донатор свега и увек каже да купим све што им треба – прича Мира.
О свом трошку организује превоз деце до града, брине и пази на њих, њихове жеље и хтења.
Животиње обожавају (Фото: М. Лазић)
За њу распуст неће бити потпуни одмор, јер већ размишља шта следеће да учини за своје малишане да израсту у што боље и квлитетније људе.
