Domaćinstvo Gačića iz Bogatića već osam godina bavi se preradom voća i povrća. Zahvaljujući vrednim domaćicama, godišnje proizvedu preko 3.000 tegli zimnice, dok je domaćin Zoran uspeo da napravi čak i rakiju od kivija. Njihovi voćni sirupi smatraju se pravom vitaminskom bombom, a prednost ovih prozvoda je što ih prave od sopstvenog voća. Jedinstveni proizvodi kvalitetom i ukusima godinama unazad ocenjuju se vrhunskim ocenama, a nagrada za najbolje kupinovo vino na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu, 2014. godine, podstakla je ovog domaćina da počne sa preradom voća i povrća, spavljanjem zimnice, sirupa, sokova i rakije.
Danas u svojoj “magazi” ima širok izbor proizvoda rađenih po starim tradicionalnim recepturama – rakije, kupinovo vino, likeri, domaći gusti sirupi, džemovi, slatko, kornišoni i ajvar.
Sve se priprema na tradicionalan mačvanski način, a za to su zadužene svekrva i snaha. Udruženim snagama čim stigne prvo voće i povrće, počinju sa pripremom salata, slatkog, džemova. Sve što naprave, prodaju na sajmovima.
– Sve proizvode radimo na tradicionalan način, bez konzervansa, aditiva i drugih dodataka. Takođe, vodimo računa o receptima, a oni su uglavnom iz kuhinje naših baka – kaže Danijela Gačić.
Ova porodica, jedna je od retkih, koja je zaokružila proces proizvodnje – od sirovinske baze do finalnog proizvoda. To je, kažu, najsigurnije jer onda i kupcima mogu da garantuju da uzimaju zdrav domaći proizvod.
Na 60 ari Gačići su zasadili više od 100 sorti voća. Na tone voća i povrća, koje su dobrim delom same proizvele, pređu preko ruku ovih vrednih domaćica.
-Mi imamo paletu od oko 80 proizvoda. Samo za ajvar godišnje preradimo oko šest tona paprika, a računajući sve proizvode, to su tone i tone voća i povrća – kaže Danijela.
Danijela je ranije radila u tgovini, a onda je, na nagovor supruga Zorana počela sa preradom voća. Ubrzo je shvatila da se taj posao isplati. Za recepte je zadužena svekrva, iskusna u spremanju slatkog, kiselog i slanog programa.
-To su stari recepti koje smo nekada koristili za pripremu zimnice. Sve mora da se radi po receptu i to je jedini način da ostane kvalitet i vitamini – priča Milosava Gačić.
Ne postoji voćka iz koje nisu izvukli sok, a Zoran je eksperimetnisao čak i sa južnim voćem.
-Ja sam napravio rakiju od aronije, trnjine, ali i kivija. Međutim, to je bio domaći kivi. Kod nas je sve prirodno i zdravo. Sam kazan na kom pečemo je dugačiji u odnosu na klasičan, čuva aromu eteričnih ulja iz voća, tako da se na prvi ukus i miris oseti od čega je šta napravljeno. Osim toga, ne koristimo nikakve veštačke arome, sladila i slično. Imamo i domaće sirupe koji se razblažuju, a pravimo ih prirodnim vrenjem bez konzervansa. Tada može odmah da se oseti ukus bobičastog voća, crvene i crne ribizle, aronije, kao i mente, drenjine i koprive -– objašnjava Zoran Gačić.
Pored sopstvenog voća i povrća, za potrebe prerade otkupljuju od drugih. Svojim primerom pokazuju kako se od sopstvnih ruku može živeti, samo je potrebna dobra ideja i kvalitet.