Učiteljica Suzana Mijušković iz Šapca svojim učenicima nekoliko puta godišnje priređuje različita iznenađenja. Ona želi da se lepo osećaju u prostoru u kom uče, a oni joj uzvraćaju izvanrednim prosekom i pažnjom.
Ova učiteljica nije samo pokazala ljubav prema svom poslu, već i neizmernu ljubav prema deci, učenicima, njenim đacima prvacima, koje će dočekati prvog septembra kada ove godine krene nova školska godina.
Gotovo svaki prilog koji se snima u Osnovnoj školi Nikolaj Velimirović u Šapcu, snima se u Suzinoj učionici. Učionica učiteljice Suzane Mijušković posebna je iz više razloga.
Već na prvi pogled vidi se ono što ovu učionicu izdvaja od drugih. Prostor gde uči decu, Suzana Mijušković prerušava u godišnja doba i značajne praznike, želeći da njeni učenici vreme provode u lepo uređenom prostoru. U slobodno vreme sa još dve dve kreativne koleginice iz drugih škola seče hamer i dočarava svoju temu.
– Obično to radimo vikendom ili kada je jesenji raspust i onda ta dva dana sečemo ovde i kada dođu oduševljeni su. Pustim na Viber grupu da roditelji vide šta to radimo, ne mogu da izdržim da se malo ne pohvalim – kaže učiteljica Suzana Mijušković.
A onda pohvale stižu sa svih strana, najviše od njih koji nekoliko puta godišnje ovde dožive bajku. Oni su ponosni na svoju učionicu.
– Baš mi je lepo. Imam tu čast da učim u ovoj učionici – kaže jedan od Suzaninih učenika, a njegovi drugari dodaju da ostale učionice nisu tako ukrašene i da mnogi gledaju kako njihov prostor izgleda. Sumnjaju da još neko može da postigne isto.
Suzana Mijušković dugogodišnja je članica Društva učitelja Šapca, i zahvaljujući brojnim edukativnim i kreativnim programima, čije principe u obrazovanju sledi, jedna je od najomiljenijih šabačkih učiteljica. Svojim đacima olakšava boravak u školskim klupama i čini da razviju ljubav i prema vannastavnim aktivnostima, kakvo je uređivanje prostora u kom borave.
Učionicu deli sa koleginicom Valentinom Krstić, koja takođe brine o radnom prostoru dece. Ovoga puta on je oplemenjen crvenom bojom, bubamarama, srcima i svim asocijacijama na ljubav, jer je nastao u mesecu kada se ona slavi. Ali osim estetike, sve što postavi ima i edukativni karakter.
– Pričali smo o ljubavi prema majci, članovima porodice, i onda smo rešili da to uradimo. A zašto žirafe – zbog „žirafećeg“ jezika, da nenasilnom komunikacijom rešavaju sve ono što se između njih dešava – objašnjava učiteljica.
A deca joj uzvraćaju uspehom čiji prosek je na kraju polugodišta bio 4,84 . Još jedan, u nizu razloga, da svi zajedno budu ponosni i posebni.
– Ona je dobra, ispunjava nam želje. Nekada nas grdi, ali to je zato što je neko nekad neposlušan – kažu učenici. Opisuju je kao jedinstvenu i nenadmašnu u ljubavi koju im pruža.
Nastavnici dolaze i odlaze, ali učiteljica se pamti do kraja života. Suzana može da bude sasvim spokojna jer će već šest generacija imati po čemu da je se seća.