За нама су још једне коњичке свечаности, a сви смо били сведоци посебне атмосфере која у Шапцу владала за време њиховог трајања. Шта је то што Шапчане и госте са бројних страна окупља на једном месту?
Први пут у Србији су у дворишту Јевремовог конака у Шапцу запрегнуте кочије са два бела коња. И сам је био изванредан јахач, иако је имао проблема при ходању, након заточеништва у Београдској тврђави. Верује се да је господар Јеврем био први у Србији код кога су се у коњушници могле видети јасле од мермера у облику шкољке.
Као почетак коњичких трка у Шапцу, али и у Србији наводи се 1820. година.
По народном предању, прва организованија и значајнија трка, одржана је у Шапцу око 1820. године, у време када је Шабац, под управом Јевремовом, доживљавао свој велики успон. Стаза је била „од кафане Ђоке Сокиног до шабачке бијеле калдрме“. Дистанца је износила око шест километара. Том приликом победио је Јово Бојанић, а други је био чувени џамбас Топуз Цјерибаша – наводи Михаило Сретеновић у својим белешкама Кроз Мачву.
Већ 1829. године господар Јеврем је у част рођења сина Милоша заказао трку коња и велику гозбу. Овај догађај забележила је шабачка штампа:
Најлепша и најзначајнија забава у програму тога весеља, биле су трке коња, на које су подолазили такмичари из разних места Србије и Босне. Та трка је приређена на месту, где је касније било тркалиште Дриносавског кола јахача Кнез Михаило, само што је тркалишна стаза била много дужа и сасвим права. Полазак је био од великог моста код Дреновца, дреновачка ада, а долазак на оном месту, где је некад била општинска гостионица, код паробродске станице. На месту пободног стуба, били су разапети многи шатори, за госте-гледаоце, међ’ којима је било и доста Турака. У неким шаторима пекла је се кава. Многи трговци из Ваљева и Шапца и велики број народа из села, из шабачког округа присуствовао је тој витешкој свечаности. Од чувених људи за које знамо, беху подолазили: Прота Ненадовић, Бошко Тадић и Никола Луњевица – писало је у Малим новинама.
Шабац је већ у првој половини 19. века предњачио по броју коњских грла по глави становника. Сходно томе, први коњички клуб у Србији основан је овде. Заслугом угледних Шапчана – Панте Куртовића и његовог брата Милосава, на Ђурђевдан 1888. године, основано је Коло јахача Кнез Михаило, а 1890, мења назив у Дриносавско коло јахача Кнез Михаило. Прва трка имала је трасу од Думаче до Шапца, дужине од око 5 километара. Циљ је био пред конаком господара Јеврема Обреновића.
– Трке почињу да се одржавају код савског пристаништа – одмах иза Ђумрука. Место касније,добија назив Михаиловац – данашње вашариште, по Колу јахача. На овом месту трке су одржаване готово 40 година. У другој години од свог оснивања, тркалиште је почело да се уређује. Житељи, не само Шапца, него и даље и ближе околине, одушевљено су прихватили ове манифестације – каже Ненад Јовановић, аутор опсежне студије о историјату коњичког спорта у нашем крају Коњарство у Шапцу од времена господара Јеврема до Елдорада, објављене у четвртом броју Часописа за културу и уметност КОД 21.
(Извор: КОД 21, бр.4; Фотограм Ненада Јовановића, према слици енглеског уметника Џ. Ф. Херинга)
Коло јахача добило је свој лист 1889. године, који је бележио све важне догађаје у вези са коњичким спортом.
– Историјске чињенице говоре да је прво коло јахача у Србији основано управо у Шапцу 1888, а не — како се у савременој престоничкој јавности и неким медијима сматра — да је до тога дошло у Београду 1890. године, оснивањем Дунавског кола јахача Кнез Михаило – тврди он.
На Тројице 20, 21. и 22. маја 1890. године, захваљујући општини шабачкој Коло јахача Кнез Михаило организовало је прославу и велике коњичке трке у част стогодишњице од рођења Јеврема Обреновића. Првог дана прославе, 20. маја, у Шапцу су боравиле најважније личности ондашње Србије: краљ Александар, краљ Милан, митрополит Михаило, краљевски намесници и министри, председник Народне скупштине Никола Пашић и други.
– Град је био најсвечаније украшен заставама и зеленилом, нарочито улица која је водила ка пристаништу. На тврђави су пуцали топови; све је било спремно за велику прославу. Госте је требало што боље дочекати и сместити, а Шапчани су по томе били чувени – прича Ненад Јовановић.
Успешне коњичке трке у Шапцу утицале су на стварање других коњичких друштава у Србији, а од 1892. године, Витез постаје званични лист свих коњичких клубова Србије.
После овога Шабац добија пастувску станицу, са великом шталом, управном зградом, становима и другим мањим објектима, а трке су учестале све до рата.
– За 25 година постојања Дриносавско коло јахача Кнез Михаило имало је велики утицај на развој коњичког спорта у Шапцу и широј околини, па и у целој Србији. Међутим, рат који је трајао четири године, опустошио је Шабац и Подриње. Према неким подацима, Подриње је у овом рату изгубило 32000 коња, па на трке нико није ни помишљао – објашњава аутор студије.
У рату је сасвим уништено и тркалиште на Михајловцу. У борбама су сасвим разрушене трибине, дрвене конструкције, пастувска станица, живи фонд, зграде и сав инвентар. У међуратном периоду на локацији некадашњих Грмића — између окружне болнице и игралишта ФК Мачве, град је поклонио коњарима нов простор за ново и модерно тркалиште.
– Изградња хиподрома трајала је две године. Комплекс је обухватао простор од 35 хектара. Велика трибина имала је 1000 седишта, место за стајање и посебне ложе: судијска и почасна. Нови хиподром свечано је отворен 18. септембра 1927. године – прича.
Шабачки гласник је 1931. године, о хиподрому који је тада био међу првима у земљи, писао: На тркалишту је за трке било све прелепо уређено, и хиподром заузима прво место међу хиподромима у нашој земљи. Не би се много претерало, када би се поновиле речи једног одгајивача са стране, који је приликом једне своје посете шабачком хиподрому рекао: — Па, ово изгледа као да сам у Енглеској, рецимо у Ливерпулу или у Епсому.
У периоду од 1921. до 1941. године одржавала су се барем по два тркачка састанка годишње, са обавезним изложбама коња. Клупска слава Св. Ђорђе обновљена је 6. маја 1938. године, и том приликом освећена је нова застава Кола, поклон краља Петра II Карађорђевића.
У предратном периоду, грла из шабачког краја издвајала су се по свом квалитету. Од 1937. године, као врло успешан јахач из нашег краја, појављује се Милорад Личанин из Маова, који пред сам Други светски рат постаје један од најбољих џокеја у нашој земљи, легенда београдског хиподрома.
За време окупације коњичких трка није било, шабачки хиподром коришћен је за различите намене и уништено је 60 одсто коњског фонда.
– После Другог светског рата, престало је са радом и Дриносавско коло јахача. Године 1950. у згради данашње Више пољопривредне школе основан је Клуб за коњички спорт Сава, касније: КК Сава, који је постојао следећих педесетак година. Захваљујући љубави према коњима и тркама, многи домаћини успели су да овај спорт спасу од пропадања – закључује Јовановић.
До 90-их година прошлог века, сјајне резултате у Шапцу и изван њега, постизала су грла: Алжир Берића из Маова, Галипољка Марјановића из Штитара, Шапчанка Стефановића и Срећка Ђурића из Шапца, Сарајка браће Малетића и Кива браће Игњатовића из Мајура, Касандра Николића из Кормана, Мачванин и Мадрид Тадића из Шапца, Кадет шабачког адвоката Рада Лекића.
Од 1990. до 2000. године, шабачким и хиподромима Србије водећи су: Еден и Кенеј штале Агро-бенд, Сафир, Драгана Иконића, Аска и Гуарнари, Рада Марковића, Пасат, Светислава Костића, и други. По мишљењу највећих ауторитета за галопски спорт у Србији, Еден је био најбољи шабачки коњ 20. века – шампион Југославије 1998. године.
Велико коњичко такмичење Шампионат балканских земаља, одржан је у Шапцу 1983, а од 2000-е године, до данас, грла са шабачког хиподрома имала су најбоље резултате у историји.
– Шабац је својим Хиподромом постао Елдорадо за један од најотменијих спортова на планети. Први пут у историји дугој 93 године, откако се трчи Српски галопски дерби, Шабац је имао победника 2015. године – коњ Елдорадо – истиче он.
Први спортски догађај у свету – Новогодишње коњичке трке од 2002. године сваког првог јануара тачно у подне одиграва се на шабачком Хиподрому. Године 2008. из Београда је у Шабац премештен Меморијал Краља Александра, а захваљујући овом галопском спектаклу, 2012. године, у Шапцу су установљене Шабачке коњичке свечаности у трајању од два дана. Посебна особеност овог фестивала коњичког спорта је избор за Ladies Day, дан посвећен женама као на свим значајним коњичким фестивалима широм света. Том приликом, пред многобројном публиком, бира се дама са најлепшим шеширом, шармом и стајлингом.
Извор: Часопис за културу и уметност КОД 21
Ненад Јовановић: Коњарство у Шапцу од времена господара Јеврема до Елдорада
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
