Da se nacionalni identitet jednog naroda dobrim delom meri i po načinu sećanja na pale heroje i događaje važne za istorijsko nasleđe pokazuje Opština Osečina sa čak 34 spomenika kulture, spomen-kompleksa i obeležja.
Duhovna tradicija, opstanak pod Turcima, Prvi srpski ustanak, balkanski i svetski, ali i ratovi devedesetih i NATO bombardovanje čitaju se sa živopisnih građevina, kamenih i mermernih ploča. Pored 4 spomenika kulture – crkve u Osečini, Peckoj i Skadru i okućnice Tešmana Soldatovića u Bastavu, značajni simboli Osečine iz novijeg graditeljskog doba su i spomenik braći Nedić, spomen-kompleks podignut u ime Boja na Bratačiću, spomen-kosturnica u blizini crkve, stradalim ratnicima Velikog rata, spomen-kompleks Milenku Pavloviću u Gornjem Crniljevu.
Svako ko poželi da sazna o prošlim zbivanjima, prateći naznačene lokalitete, videće i čuće kompletnu ratno-oslobodilačku priču Osečine i njenih okolnih naselja. Da bi ta priča bila potpuna, tokom obeležavanja stogodišnjice od Prvog svetskog rata u kom je ovaj kraj dao mnogo heroja i žrtava, rodila se inicijativa za obeležavanjem dodatna 22 istorijski značajna mesta.
– Tada su Opština Osečina, Odeljenje Narodnog muzeja Valjevo u Osečini, uz veliku pomoć dr Svetislava Stanojevića Šole, pokrenuli zajedničku akciju postavljanja spomen-obeležja u vidu krajputaša ili spomen-tabli na teritoriji Opštine Osečina, koji su u tom trenutku, 2014. godine, značajni posebno zbog pomena na Prvi svetski rat, ali naravno i za period od praistorije do poslednjih ratova devedesetih godina – objašnjava Svetozar Gačić, predsednik Skupštine Opštine Osečina, diplomirani istoričar i jedan od nosilaca ove inicijative.
U periodu od 2015. do 2018. godine ova namera sprovedena je u delo. Time su, kao zalog za budućnost, utvrđeni temelji herojskih vrednosti ovog kraja.
– To je za nas jako bitno jer smo na taj način utemeljili kulturu, tradiciju i istoriju ovog kraja, koji je posebno poznat po herojima iz prošlosti. Mi se danas moramo truditi da očuvamo duh naših predaka. Oduvek je bila parola Za krst časni i slobodu zlatnu. Kod nas vlada patriotski duh i uvek nam je važno kad se na bilo koji način obeležava naša slavna prošlost – ističe Gačić.
Novopostavljena spomen-obeležja zamišljena su kao dopuna već postojećim, kako bi se bitna mesta i događaji sačuvali od zaborava u vremenu koje dolazi. Ova obeležja podeljena su u tri grupe: spomen-ploče koje obeležavaju značajne objekte u Osečini, pomen-obeležja posvećena Prvom srpskom ustanku i pomen obeležja posvećena događajima iz Prvog svetskog rata.
– Jedna od najznačajnijih je spomen-ploča Osečanskoj vojnoj bolnici Dunavske divizije II poziva na zgradi stare škole, gde se bolnica i nalazila tokom 1914. i 1915. godine. Iz dostupnih izvora vidi se da je smrtnost njenih pacijenata od borbi na frontu, pegavog tifusa i drugih bolesti bila velika i da su pored boraca te jedinice u njoj spasa tražili i pripadnici drugih jedinica, naročito kombinovanih kruševačkih trupa, pa i civilna lica iz Osečine i okoline. Ta zgrada danas pripada Obrazovno-vaspitnom centru u Osečini – priča Saša Perić, kustos muzejskog odeljenja u Osečini.
Tu je i spomen-ploča posvećena Oficirskoj školi JVuO – Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini – Ravnogorski pokret Dragoljuba Mihailovića, u Peckoj, koja je radila u periodu od 1941. do 1944. godine.
Interesantna je i sudbina zgrade prve Zdravstvene zadruge u Osečini.
– O njoj govori spomen-ploča na zgradi današnje Pošte, koja je izgrađena na mestu nekadašnje zgrade Zdravstvene zadruge. Ona je osnovana između dva svetska rata zahvaljujući kraljici Mariji Karađorđević, koja je svojim sredstvima omogućila da ova ustanova dobije svoju zgradu, opremljenu potrebnim medicinskim sredstvima, i koju je posećivao lekar. Ipak, ona je radila sa prekidima – napominje istoričar.
Kada su u pitanju pomen obeležja posvećena Prvom srpskom ustanku, tu su:
- pomen obeležje srpska karaula 1804. u selu Lopatanj;
- pomen obeležje srpski šarampov (šanac) u selu Osečina, zaselak Rankovići;
- pomen obeležje srpski šanac u selu Skadar, prevoj Proslop, pomen obeležje srpski šanac u selu Osečina, zaselak Dumanovići;
- pomen obeležje srpski šanac u selu Ostružanj;
- pomen obeležje ustaničkoj livnici u selu Dragodol, planinski vrh Tisovik.
Najveći je broj pomen-obeležja posvećenih događajima iz Prvog svetskog rata:
- pomen obeležje na Rožnju, najvišem vrhu Sokolske planine, kao uspomena na borbe vođene na ovom planinskom vrhu tokom 1914;
- krajputaš posvećen Staroj džadi, u Osečini, kod reke Ostružanjke, u znak sećanja na trasu puta kojim se srpska vojska kretala u pripremi Drinske bitke 1914, ali i u povlačenju zajedno sa srpskim narodom 1915;
- pomen obeležje na Bastavskoj bobiji u selu Bastav, gde je izvršen proboj u Drinskoj bici 1914;
- pomen obeležje u Belotiću , koje takođe obeležava proboj fronta u Drinskoj bici i sa prethodnim pomen obeležjem čini celinu, odnosno obeležava liniju fronta;
- pomen obeležje kod Tojine kolibe, na brdu Vlašić , koja ja štitila Mačvu i Podgorinu, gde su se naslanjale sve srpske armije 1914;
- pomen obeležje na brdu Jelina breza, na raskršću puteva između Dragijevice, Vragočanice, Lopatnja i Kamenice, kao obeležje poslednje borbe pred pad Valjeva 1914-1915;
- pomen obeležje ratniku Sretenu Petroviću iz Osečine, nosiocu albanske spomenice (nalazi se kod Galerije Narodne biblioteke Osečina, ulica Braće Nedić);
- pomen obeležje u selu Konjuša, na mestu gde se nekada nalazio manastir Mrkodol
- pomen obeležje borcima JVuO u Osečini (Karađorđeva ulica, pravac ka Loznici);
- pomen obeležje boju na Bratačiću 1806. godine u selu Bratačić;
- pomen obeležje starom manastiru u selu Plužac;
- pomen obeležje posvećeno praistorijskom lokalitetu „Panađurište“ u selu Komirić;
- pomen obeležje na mestu gde se nalazilo srednjovekovno naselje u selu Gornje Crniljevo.
I tradicija, kao i sve potrošne stvari, mora se negovati i čuvati za buduća pokolenja, ali i sve one koji žele da saznaju herojsku priču na koju su Podgoričani ponosni.
– Nastojimo da prostor oko njih bude uredan. Neka su pomen-obeležja teže dostupna, na mestima koja nisu blizu puteva, teže su pristupačna pa je malo teže to postići. Ali trudimo se da ih održavamo u smislu da bude pokošeno, uređeno. Neke su vremenske neprilike oštetile, i to će sve biti sanirano – najavljuju iz Odeljenja Muzeja.
Ovakav pristup istoriji prilika je za obnovljeno sećanje meštana, a kuriozitet za goste.
– Meštani reaguju veoma pozitivno. Mnogi nisu čak ni znali da su se na prostoru na kom žive dešavali svi ovi događaji. Ovo je odlična prilika da se više informišu o tome. Takođe i za ljude sa strane. Značajno je da se svi podsete da se ne bi desilo da bude zaboravljeno – poručuje Perić.
I sigurno neće, dok su pomenuta znamenja na svom mestu.
Iz serijala NASLEĐE PODGORINE. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Osečina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
