Jelena Kujundžić iz Majura kod Šapca gaji voće koje podmlađuje. Ona je uspela da odgaji peruansku jagodu. Ova voćka nalik je dženarikama, ali ukus je sličan kombinaciji južnog voća.
Na nekoliko ari iza kuće u Majuru, zelene stabljike bogate lišćem bujaju „kao iz vode“. Istina, voda im treba, pa je Jelena, iskusna sa gajenjem voća i povrća omogućila navodnjavanje. Na prvi pogled izgledaju kao strukovi paradajza, ali lampioni u boji slame otkrivaju da to nije tradicionalna vrsta koja se gaji u skoro svim povrtnjacima u Srbiji. Ovo je Fizalis (Physalis peruviana), ili peruanska jagoda. Za nju je nedavno čula i Jelena, a sada već može da se pohvali da je uspela da odgaji ovo neobično voće, koje se u njegovoj postojbini, Južnoj Americi, uzgaja kao povrće.
– Ja sam sasvim slučajno nabasala na Peruansku jagodu. Moj sin je želeo da posadimo bamiju, tropsku biljku koja se dodaje kao prilog jelima. Ja sam istraživala na internetu, jer o tome nisam ništa znala, i onda sam naišla na Peruansku jagodu, koja me je veoma zaintrigirala svojim izgledom. Tada sam u apoteci pronašla seme i odlučila da sinu kupim ono što je želeo a sebe obradujem peruanskom jagodom – priča Jelena, koja u svom plasteniku i voćnjaku gaji tradicionalno povrće i voće.
Tako je jagoda čak iz Perua dospela u Srbiju i primila se na plodnoj mačvanskoj oranici. Jelena, iskusna sa gajenjem voća i povrća, brzo se snašla i sa novom neobičnom kulturom
– Ovo je, u stvari, voće starih Inka. Potiče iz Perua i može se svrstati u kategoriju super voća, kao što su godži bobice, aronija i slično. Uzgoj je sličan uzgoju paprike. Kad procveta, cvet je sličan cvetu paradajza. Na svakom od njih formira se ovaj lampion, koji unutra sadrži plod. Kad lampion pređe iz zelene u boju slame, onda je znak da je jagoda zrela. Ukus podseća na kombinaciju pomorandže i ananasa. Nešto veoma specifično, zaista – objašnjava.
Peruanska jagoda se ne bere, već se čeka da plod otpadne. To je znak da je jagoda spremna za konzumaciju. Lampion pada na zemlju i tek tada se prikupljaju plodovi.
– Zaštitni omotač postane mrežica i štiti jagodu od insekata. Na jednoj biljci bude i stotinak plodova koji su veličine lešnika ili trešnje. Kada se omotač skine, unutra je jagoda koja je najčešće žuto–zelene do narandžaste boje. Plod, zapravo najviše liči na dženariku, ali ukus je različit jer unutra ima semenke koje su specifične arome – priča Jelena
Peraunasku jagodu koristi kao ukras za kolač, ponekad za pripremu marmelade, soka, a najviše za slatko. Napominje da može da se jede kao sušeno voće. Najzdravija je kad se konzumira sveža jer tada organizam može da iskoristiti sve vitamine. Međutim, količina koja sme da se upotrebljava, ograničena je na nekoliko bobica.
–Od šest do deset plodova može da se pojede dnevno. To je, zapravo, dnevna doza ovog neobičnog voća, kod kog je jestiv isključivo plod. Perunska jagoda obiluje vitaminima i to je razlog što se jede u malim količinama. Ima retke vitamine – C, dosta vitamina A i kompleksa B vitamina. Ima vlakna koja su bitna za probavu. Pomaže u lečenju kancera jer povećava imunitet i ublažava reumatske bolove i, što je najvažnije, usporava starenje organizama, tako da, kuda ćete više – objašnjava vlasnica i dodaje da savremena istraživanja pokazuju da je ovaj vitamin delotvoran protiv određenih alergija i čak protiv povišenog krvnog pritiska.
Svi drugi delovi, osim ploda, nisu jestivi pa je preporuka da se ne daju ni stoci.
Cena na tržištu je 10 evra po kilogramu, a najčešće se prodaje u pakovanju od 100 grama.
Međutim, slatkom od peruanskih jagoda niko ne može odoleti. Po Jeleninom receptu priprema se na veoma jednostavan način.
– Slatko se priprema kao od drugog voća. Kuva se bez mešanja i proces ne traje dugo. Iako je slatkastog ukusa, ne obiluje šećerima. Na kraju kuvanja, obavezno se dodaje limun – objašnjava.
Za jednu porodicu je dovoljni desetak sadnica. Iako je tipična za toplije krajeve, uspeva iu kod nas. Zahteva zalivanje jer spada u grupu tropskih biljaka. Orošavanje se podrazumeva, uveče i ujutro.
