Tamara Danilović iz Klenja kod Bogatića dokazuje da se može biti dobar student, a istovremeno se ne odricati svoje zemlje. Ova mlada studentkinja Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu, u pauzi između učenja i ispitnih rokova, vozi traktor i radi sve poslove na imanju svojih roditelja.
Dok krupnim koracima grabi prema ogromnom traktoru, kroz smeh kaže da je to njena kancelarija. Mašinom teškom nekoliko tona na koju su prikačeni čelični plugovi rukuje vešto i lako kao da ore svaki dan.
-Jednostavno upalim, krenem i obrađujem njivu – kaže kratko dok sa bratom, kom je tek nekoliko godina, pokreće moćnu mašinu čuvenog Džon Dira.
Tolika je bila i Tamara, kao njen brat, kada je zavolela njivu koja je danas hrani, ne sluteći da će joj poljoprivreda ući u krv.
-Ja ovo volim, to je moja kuća, ovo je moje selo. Ja sam ovde rođena i odrasla. Odgajena sam tako da znam sve da radim i da mi ništa nije teško. Nije me sramota da radim. Volim da orem, a najviše volim da radim sa drljačama jer to mi je nekako odmor za dušu – priča ova mlada devojka u ranim dvadesetim godinama.
A kada otkači drljaču sa traktora ide u amfiteatar Farmaceutskog fakulteta.
– Moja želja jeste zapravo bila da nastavim tatinim stopama i da se bavim poljoprivredom. Tatina želja je isto bila da upišem fakultet i studiram, pa da posle imam posao i karijeru –
priča.
Ona je izabrala i jedno i drugo – njivu i laboratoriju. Ocu je desna ruka oko obrade ratarskih kultura, ali u njenim nežnim ženskim rukama su teški poljoprivredni poslovi.
-Pošto imamo kombajn i često nam treba da od njive do silosa transportujemo žitarice, to sve ona radi. Ja je usmeravam na lakše poslove, oko prevoza, ali ona voli da ore i da drlja – priča Goran Danilović, Tamarin otac.
Pomaže i majci u kući, mada, više voli njivu.
– Njima ne treba da se kaže dva puta, naročito njoj. Ona sama, kad vidi da ima posla, sve završava. Više voli poljoprivredne poslove nego da radi nešto po kući. Veoma je odgovorna i precizna – kaže majka Dragana.
U selu je, kažu, pravi primer drugima i to u vremenu kada seoski život mladima nije omiljeni izbor.
– Ona je za sve sposobna, i za školu i njivu. Mene i dedu vodi doktoru. Ma sve što treba, ništa je nije sramota -priča baka Radosava Danilović.
Za nju je Džon Dir podjednako važan kao i laptop, a znanje vrednost koja nema cenu, kao ni zemlja na kojoj je rođena i za koju živi.
