Ovo je majka Soka iz Prnjavora. Žena sa licem tuge. Majka koja čeka sina. Starica koja se nada. Ona koja se ne predaje. Majka koja umire u nadi. Soka. Hrabra i usamljena. Takva je ukratko i bila. Izboranog lica, otupelih očiju. Umorna od čekanja. Puna nadanja svakoga dana čekala je da se sin Živadin vrati sa Kajmakčalana. Verovala je da će doći i kada se poslednji vojnik vratio sa fronta. Svake noći, klečeći ispred kandila, molila je Boga da joj čuva i vrati hranioca. Čekala je majka sina da se javi. U toj veri je i umrla.
Majka Soka (Foto: J. Gubelić)
„Kada je prvi komšija iz Prnjavora došao da joj javi da je sin Živadin poginuo na Kajmakčalanu, videvši Soku, nije imao srca da joj saopšti bolnu istinu. Ona je, verujući da je živ, do kraja života svaki dan spremala ručak za svog sina i izlazila na šor nadajući se da će naići. Međutim, on se nikada nije vratio“, priča Lazar Jahurić.
Danas njena slika stoji u spomen sobi u restoranu Planinarskog doma na Ceru. Ona je simbol nade, vere i ljubavi kakvu samo majka može da ima.
