“Šta me svi ljube, šta je to danas? Odakle je došao ovoliki narod?”, pita okupljene meštane i brojne goste nekada poznati majstor Živan, ne sluteći da su se svi okupili upravo zbog njega. Da li zahvaljujući vazduhu sa Cera, njivi koja ga nikad nije pitala za umor, ili što godine nikada nije brojao, Živan Jovanović, poznati stolar iz Varne, napunio je 100 godina.
Proslava veka života uz svećice i tortu
Meštani sela, u kom je proveo ceo jedan vek, potomci, lovci i članovi fudbalskog kluba priredili su mu rođendansku proslavu. Na svečanost, koju samo retki dočekaju, došla je familija, komšije, novinari. Mnogi iz istog razloga – da uzmu recept za dug život.
A Živan, stogodišnjak koji čak nije ni svestan šta ga je snašlo, zna samo da je ceo vek radio. Voleo je lov i ribolov, a neizmerna ljubav bio mu je fudbal. Kada je 1934. godine osnovan fudbalski klub u Varni, zaigrao je i Živan. Kada je kopačke “okačio o kiln”, postao je navijač. U tom duhu bila je i rođendanska torta, ukrašena loptom i kopačkama, na simboličnom terenu od šlaga, da ga podseti na jednu od najvećih ljubavi.
Nije lako ugasiti svećicu sa brojem 100
Ima dvoje dece, troje unučadi, petoro praunučadi, a najmlađi član dinastije Jovanovovića je njegova čukununuka stara pet meseci.
Da čestita, kako kaže prvi vek najstarijem sugrađaninu, došao je i gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović, i to sa poklonom! Prvi čovek Šapca uručio je najstarijem stanovniku Pocerine srebrnjak na šta ga je deka pitao: „Jede li se ovo?“ i slatko se nasmejao..
A od gradonačelnika vredan poklon!
Šta bi nam mogao reći Živan, starina od stotinu leta a što nismo znali?! U mladosti čovek je svadljiv, borben, spreman za bitke, a kada ostari, ponovo je kao na početku života – nevešt i detinji. Iskren i bezgrešan, za druge previse zahtevan. Starost nosi izazove, srazmerne godinama. Koliki li su Živanovi, zna samo on i njegovi najbliži…I tako već jedan vek…
