Gimnazija u srcu Loznice i Podrinja, za vek i po postojanja iznedrila je veliki broj naučnika, umetnika, lekara, novinara, profesora u Srbiji i širom sveta – vladika Lavrentije, glumac Dragan Mićanović, politikolog Dragan Đukanović, samo su neki od njenih učenika poznatih javnosti. Privlačna i savremena, prepoznatljiva po kreativnim, interaktivnim metodama rada i dobrim rezultatima, postala je „Škola po meri učenika, i po meri profesora“. U duhu Vuka Karadžića, po kom nosi ime, čuvara srpskog jezika i inovatora pisma, misija joj je negovanje tradicije uz ostvarivanje savremenih trendova u obrazovanju.
Vek i po od nastanka (Foto: privatna arhiva)
Od realke do moderne prosvetne ustanove
Najznačajnija priča o obrazovanju i prosvećivanju u Podrinju, stvarana dugih 150 godina, počinje Odlukom Narodne skupštine Kneževine Srbije iz 1870. godine o potrebi izdatka za gimnazijsku realku u Loznici. Kao niža realna gimnazija počela je sa radom već naredne godine, kada se u prvi razred upisalo 27 učenika. Godine 1889. podignuta je na stepen niže gimnazije otvaranjem trećeg razreda, a 1891. godine dobija i četvrti razred. Prvu generaciju nižeg tečajnog ispita izvodi po završetku Prvog svetskog rata.
Zbog ratova i društvenih okolnosti u ovom formatu radila je sa prekidima, da bi nakon Drugog svetskog rata 1947. godine dobila prvu generaciju višeg tečajnog ispita. Ubrzo će iz „Državna realna gimnazija“ biti preimenovana u Gimnazija „Vuk Karadžić“, kako se zove i danas.
OOUR za usmereno obrazovanje i vaspitanje biće od 1980. godine. Rešenjem Ministarstva prosvete Republike Srbije iz 1994. godine, Gimnazija postaje opšteobrazovna škola sa prirodnim i društvenim smerom. U skladu sa modernim tendencijama u nastavi i izlazeći u susret budućim maturantima, pre dve godine dobila je i informatički smer, za koji postoji sve veće zanimanje učenika.
Godine 1990. izdvaja se iz Radne organizacije usmerenog obrazovanja i vaspitanja (Foto: privatna arhiva)
Moderna i funkcionalna, na temeljima tradicije
Stara školska zgrada izgrađena je 1892. godine. Deo sprata dozidan je nakon Drugog svetskog rata, a nastavni deo školske zgrade 1967. godine.
– Škola ima stari i novi deo – stari je prvobitna škola i pod zaštitom je države kao spomenik kulture, tu se nalaze fiskulturna sala, učionice, biblioteka, kancelarije, a u novom delu su kabineti. Svi kabineti imaju računare, veliki deo učionica opremljen je video projektorima i LCD televizorima, internetom, belim tablama – ističe Darko Nestorović, direktor Gimnazije „Vuk Karadžić“ u Loznici i dodaje da od svih škola u gradu, jedini imaju opremljenu svečanu salu, u kojoj se pored školskih aktivnosti, organizuju brojni seminari i manifestacije u okvuru majskog i septembarskog Vukovog sabora.
Mesto zbivanja brojnih svečanosti (Foto: privatna arhiva)
Škola na glasu
Budući srednjoškolci odlučuju se za ovu gimnaziju zbog njene tradicije, ali i zbog savremenih stremljenja u nastavi, pa tako pored učenika iz podrinskog okruga ovde dolaze i deca iz Republike Srpske.
– Posebno kada je IT smer u pitanju, interesuju se i đaci iz drugih gradova. Mnogo je đaka iz pograničnog dela Republike Srpske – Roćević, Zvornik, Šepak i dalje. Slučaj je da se za Gimnaziju u Loznici opredele upravo zbog smerova, jer su učenici naše škole usmereni ka medicini, stomatologiji, veterini, programiranju, društvenim naukama – priča direktor.
Kolektiv lozničke Gimnazije 1929. godine (Izvor: Međuopštinski istorijski arhiv „Šabac“)
Imaju čime da se ponose
Svake godine u sedam odeljenja lozničke Gimnazije upiše se između 180 i 200 đaka, koji znaju da će u klupama ove škole steći najbolju osnovu za dalje obrazovanje na željenim fakultetima.
– Učenici naše škole gravitiraju prema Fon-u, ETF-u, Filološkom i Filozofskom fakultetu, medicini, stomatologiji, Pravnom i Fakultetu bezbednosti, a sa znanjem stečenim ovde imaju veliku prolaznost.
U reformu nastave uključene su i druge institucije kulture i nauke u gradu.
– U okviru reforme gimnazija uvode se izborni programi na kojima učenici stiču znanja iz oblasti medija, kulture, umetnosti, dizajna . To je interaktivna nastava, pa učenici odlaze u druge bliske institucije – upoznati su sa arheološkim iskopavanjima, posećuju muzej, Istraživački centar „Petnica“. Tako se spremaju za izradu projekata, koje predstavljaju u školi – priča Nestorović.
Ustanova koja je iznedrila mnoge značajne Podrince (Foto: privatna arhiva)
U susret jubileju
Škola će u narednom periodu dobiti novu sportsku salu, koja će, pored redovnih školskih aktivnosti, biti mesto značajnih okupljanja. Projekat za fiskulturnu salu po najnovijim standardima nedavno je odobren od strane grada. Izgradnja novog moderno opremljenog objekta otpočeće u okviru kompleksa škole, dok će postojeća sala biti preuređena u učionice.
Takođe, lepe vesti nastavljaju se u smeru proslave veka i po od osnivanja ove ustanove.
– Bližimo se jubileju 150 godina od osnivanja škole 2021. U planu je obeležavanje godišnjice u vidu brojnih manifestacija, izložbi, predavanja bivših uspešnih učenika, sportskih takmičenja, a glavna centralna svečanost zakazana je za 8. novembar naredne godine – najavljuje direktor.
Proslava jubileja najavljena za narednu godinu (Foto: privatna arhiva)
Međunarodna razmena đaka već 15 godina
Zbog aktuelne pandemije prvi put ove godine prekinuta je dugogodišnja tradicija uzajamnih poseta mladih iz zbratimljenih gradova Loznice i Kazalmađorea. Prošle godine loznička Gimnazija ugostila je učenike i predstavnike tamošnje srednje škole „Đovani Romani“ i Humanitarne organizacije „Persona ambiente“. – Svakog proleća već 14 godina dolaze nam deca iz italijanske pokrajine Veneto. U pitanju je jednosedmična razmena đaka u kojoj i jedni i drugi u ovom periodu prisustvuju nastavi, upoznaju se sa školom, druže se sa vršnjacima. Učenici su smešteni u porodicama domaćina, i na kraju prave zajednički projekat, pozorišnu predstavu koja je na oba jezika – objašnjava.
Od 2005. godine kroz ovaj projekat razmene učenika prošlo je više od 600 italijanskih i srpskih učenika, a Loznica i Kazalmađore su saradnju proširili na oblasti kulture i privrede i potpisali „Povelju o bratimljenju“. Stoga je italijanski jezik uveden u program lozničke Gimnazije.
Program razmene već deceniju i po (Foto: privatna arhiva)
Iz klupe na binu
Da gimnazijalci školu vide kao drugu kuću pokazuju sekcije, koje su često nagrađene značajnim trofejima.
Kroz hor lozničke Gimnazije prošlo je mnogo generacija. Nekada je to bio ženski hor „Jadranke“, a pod dirigentskom palicom direktora Darka Nestorovića, profesora muzičke nastave, koji je 2008. godine formirao mešoviti hor raznovrsnog svetovnog i duhovnog repertoara, gimnazijski hor osvaja prestižne nagrade na vodećim festivalima horova u zemlji i regionu.
– Na Republičkom takmičenju horova gimnazija i muzičkih škola u Novom Sadu godinama unazad osvajamo prvu nagradu. Drugo mesto na nedavno održanom Međunarodnom takmičenju horova u Brčkom , drugu nagradu i na Internacionalnom takmičenju mešovitih horova u Beogradu – nabraja.
Hor ima dugu tradiciju (Foto: privatna arhiva)
Dramski studio „Milovan M. Radivojević“ ime je dobio po profesoru koji ga je osnovao. Mnoge učenike ove škole upravo dramska sekcija odvela je na „daske koje život znače“.
– Imamo desetak školovanih glumaca na akademiji poteklih iz Gimnazije – među njima su Dragan Mićanović, Đorđe Marković, Marko Janjić. Studio je najpre bio entuzijazam kolega Milovana Radivojevića i Svetislava Stanišića, značajnih imena kada je u pitanju nauka o jeziku. Čini ga tridesetak učenika koji su stalno aktivni tokom školovanja, nastupaju za bitne datume, ali se i takmiče – kaže profesorka srpskog jezika Marijana Petković.
Mesto gde se učenici zabavljaju i uče (Foto: privatna arhiva)
Od gimnazijalaca do svetski priznatih naučnika
Tokom svoje duge tradicije ova škola iznedrila je veliki broj uspešnih ljudi. Nekadašnji gimnazijalci danas su naučnici, umetnici, lekari, novinari, profesori u Srbiji i svetu. Oni ne zaboravljaju klupe iz kojih su potekli, a školi često zahvaljuju svojim prisustvom kao predavači i počasni gosti.
– Ponosna sam na učenike i svoje kolege. Prošle godine je 85% maturanata upisalo željene fakultete. U poslednjih desetak godina imamo 40 doktora nauka, koji predaju na fakultetima, imamo đake na prestižnim svetskim univerzitetima. Najmlađi talenat je maturant Dimitrije Pavlov, koji je prošle godine, i to mu nije prvi put, osvojio srebrnu medalju na 50. Međunarodnoj fizičkoj olimpijadi održanoj u Tel Avivu – priča profesorka i dodaje da su nekadašnji gimnazijalci prisutni u mnogim važnim oblastima.
– To su recimo dr Anđelka Isaković, profesor biohemije na Medicinskom fakultetu, jedna je od 7 mladih naučnika Srbije u usponu, dr Marin Tadić na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, bavi se fizičkim ispitivanjima kondenzovane materije, dr Dragan Đukanović, stručnjak za međunarodne odnose, predsednik je Centra za spoljnu politiku. A naših učenika ima i na univerzitetima u Ohaju, Torontu, Berkliju, Edinburgu, Beču – ističe.
Neki od bivših gimnazijalaca privrženost pokazuju i tako što su zaveštali određena materijalna sredstva sa ciljem da pomognu darovitim učenicima u daljem usavršavanju. Primeri ovakvog gesta jesu „Fondacija Mićanović“ i „Fondacija Lovrić“.
Odavde izlaze sa jasnim planovima za budućnost (Foto: privatna arhiva)
U znaku Vuka
Ono na šta su izuzetno ponosni je Vukova nagrada za 1997. godinu, najstarije i najuglednije priznanja naše kulture i prosvete za proverenu odanost Vukovim idealima. U tom duhu u ovoj školi već 18. godina nalazi se ogranak Vukove zadužbine, u okviru kog funkcioniše poetski konkurs „Vukovo zvono“, na kom učestvuju učenici iz cele Srbije. Kreativnu delatnost pospešuje i školski list „Vukov glasnik“, gde nekadašnji i sadašnji učenici i profesori objavljuju svoje radove.
Ime koje je obeležilo ovaj kraj (Foto: privatna arhiva)
Centar projektne nastave
Šest gimnazija iz Srbije, među kojima je i loznička, učestvuje u pilot-projektu “Centar za razvoj projektne nastave”, pokrenutom da bi se timskim radom i upotrebom savremene tehnologije ostvario bolji učinak. Krajem prošle godine ovde je održan skup na kom su razmatrani planovi za primenu projektnog modela nastave. Ovom prilikom direktor Gimnazije Darko Nestorović predstavio je planove transformacije školske biblioteke u moderni informacioni centar, koji bi imao značajnu ulogu u realizaciji projektnih i istraživačkih radova učenika u sklopu izbornih programa i obaveznih predmeta. Ovo su samo neki od noviteta koji očekuju profesore i učenike u ovoj školi.
Iz serijala „NASLEĐE PODRINJA“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Loznice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
