Гимназија у срцу Лознице и Подриња, за век и по постојања изнедрила је велики број научника, уметника, лекара, новинара, професора у Србији и широм света – владика Лаврентије, глумац Драган Мићановић, политиколог Драган Ђукановић, само су неки од њених ученика познатих јавности. Привлачна и савремена, препознатљива по креативним, интерактивним методама рада и добрим резултатима, постала је „Школа по мери ученика, и по мери професора“. У духу Вука Караџића, по ком носи име, чувара српског језика и иноватора писма, мисија јој је неговање традиције уз остваривање савремених трендова у образовању.
Век и по од настанка (Фото: приватна архива)
Од реалке до модерне просветне установе
Најзначајнија прича о образовању и просвећивању у Подрињу, стварана дугих 150 година, почиње Одлуком Народне скупштине Кнежевине Србије из 1870. године о потреби издатка за гимназијску реалку у Лозници. Као нижа реална гимназија почела је са радом већ наредне године, када се у први разред уписало 27 ученика. Године 1889. подигнута је на степен ниже гимназије отварањем трећег разреда, а 1891. године добија и четврти разред. Прву генерацију нижег течајног испита изводи по завршетку Првог светског рата.
Због ратова и друштвених околности у овом формату радила је са прекидима, да би након Другог светског рата 1947. године добила прву генерацију вишег течајног испита. Убрзо ће из „Државна реална гимназија“ бити преименована у Гимназија „Вук Караџић“, како се зове и данас.
ООУР за усмерено образовање и васпитање биће од 1980. године. Решењем Министарства просвете Републике Србије из 1994. године, Гимназија постаје општеобразовна школа са природним и друштвеним смером. У складу са модерним тенденцијама у настави и излазећи у сусрет будућим матурантима, пре две године добила је и информатички смер, за који постоји све веће занимање ученика.
Године 1990. издваја се из Радне организације усмерeног образовања и васпитања (Фото: приватна архива)
Модерна и функционална, на темељима традиције
Стара школска зграда изграђена је 1892. године. Део спрата дозидан је након Другог светског рата, а наставни део школске зграде 1967. године.
– Школа има стари и нови део – стари је првобитна школа и под заштитом је државе као споменик културе, ту се налазе фискултурна сала, учионице, библиотека, канцеларије, а у новом делу су кабинети. Сви кабинети имају рачунаре, велики део учионица опремљен је видео пројекторима и ЛЦД телевизорима, интернетом, белим таблама – истиче Дарко Несторовић, директор Гимназије „Вук Караџић“ у Лозници и додаје да од свих школа у граду, једини имају опремљену свечану салу, у којој се поред школских активности, организују бројни семинари и манифестације у оквуру мајског и септембарског Вуковог сабора.
Место збивања бројних свечаности (Фото: приватна архива)
Школа на гласу
Будући средњошколци одлучују се за ову гимназију због њене традиције, али и због савремених стремљења у настави, па тако поред ученика из подринског округа овде долазе и деца из Републике Српске.
– Посебно када је ИТ смер у питању, интересују се и ђаци из других градова. Много је ђака из пограничног дела Републике Српске – Роћевић, Зворник, Шепак и даље. Случај је да се за Гимназију у Лозници определе управо због смерова, јер су ученици наше школе усмерени ка медицини, стоматологији, ветерини, програмирању, друштвеним наукама – прича директор.
Колектив лозничке Гимназије 1929. године (Извор: Међуопштински историјски архив „Шабац“)
Имају чиме да се поносе
Сваке године у седам одељења лозничке Гимназије упише се између 180 и 200 ђака, који знају да ће у клупама ове школе стећи најбољу основу за даље образовање на жељеним факултетима.
– Ученици наше школе гравитирају према Фон-у, ЕТФ-у, Филолошком и Филозофском факултету, медицини, стоматологији, Правном и Факултету безбедности, а са знањем стеченим овде имају велику пролазност.
У реформу наставе укључене су и друге институције културе и науке у граду.
– У оквиру реформе гимназија уводе се изборни програми на којима ученици стичу знања из области медија, културе, уметности, дизајна . То је интерактивна настава, па ученици одлазе у друге блиске институције – упознати су са археолошким ископавањима, посећују музеј, Истраживачки центар „Петница“. Тако се спремају за израду пројеката, које представљају у школи – прича Несторовић.
Установа која је изнедрила многе значајне Подринце (Фото: приватна архива)
У сусрет јубилеју
Школа ће у наредном периоду добити нову спортску салу, која ће, поред редовних школских активности, бити место значајних окупљања. Пројекат за фискултурну салу по најновијим стандардима недавно је одобрен од стране града. Изградња новог модерно опремљеног објекта отпочеће у оквиру комплекса школе, док ће постојећа сала бити преуређена у учионице.
Такође, лепе вести настављају се у смеру прославе века и по од оснивања ове установе.
– Ближимо се јубилеју 150 година од оснивања школе 2021. У плану је обележавање годишњице у виду бројних манифестација, изложби, предавања бивших успешних ученика, спортских такмичења, а главна централна свечаност заказана је за 8. новембар наредне године – најављује директор.
Прослава јубилеја најављена за наредну годину (Фото: приватна архива)
Међународна размена ђака већ 15 година
Због актуелне пандемије први пут ове године прекинута је дугогодишња традиција узајамних посета младих из збратимљених градова Лознице и Казалмађореа. Прошле године лозничка Гимназија угостила је ученике и представнике тамошње средње школе „Ђовани Романи“ и Хуманитарне организације „Персона амбиенте“. – Сваког пролећа већ 14 година долазе нам деца из италијанске покрајине Венето. У питању је једноседмична размена ђака у којој и једни и други у овом периоду присуствују настави, упознају се са школом, друже се са вршњацима. Ученици су смештени у породицама домаћина, и на крају праве заједнички пројекат, позоришну представу која је на оба језика – објашњава.
Од 2005. године кроз овај пројекат размене ученика прошло је више од 600 италијанских и српских ученика, а Лозница и Казалмађоре су сарадњу проширили на области културе и привреде и потписали „Повељу о братимљењу“. Стога је италијански језик уведен у програм лозничке Гимназије.
Програм размене већ деценију и по (Фото: приватна архива)
Из клупе на бину
Да гимназијалци школу виде као другу кућу показују секције, које су често награђене значајним трофејима.
Кроз хор лозничке Гимназије прошло је много генерација. Некада је то био женски хор „Јадранке“, а под диригентском палицом директора Дарка Несторовића, професора музичке наставе, који је 2008. године формирао мешовити хор разноврсног световног и духовног репертоара, гимназијски хор осваја престижне награде на водећим фестивалима хорова у земљи и региону.
– На Републичком такмичењу хорова гимназија и музичких школа у Новом Саду годинама уназад освајамо прву награду. Друго место на недавно одржаном Међународном такмичењу хорова у Брчком , другу награду и на Интернационалном такмичењу мешовитих хорова у Београду – набраја.
Хор има дугу традицију (Фото: приватна архива)
Драмски студио „Милован М. Радивојевић“ име је добио по професору који га је основао. Многе ученике ове школе управо драмска секција одвела је на „даске које живот значе“.
– Имамо десетак школованих глумаца на академији потеклих из Гимназије – међу њима су Драган Мићановић, Ђорђе Марковић, Марко Јањић. Студио је најпре био ентузијазам колега Милована Радивојевића и Светислава Станишића, значајних имена када је у питању наука о језику. Чини га тридесетак ученика који су стално активни током школовања, наступају за битне датуме, али се и такмиче – каже професорка српског језика Маријана Петковић.
Место где се ученици забављају и уче (Фото: приватна архива)
Од гимназијалаца до светски признатих научника
Током своје дуге традиције ова школа изнедрила је велики број успешних људи. Некадашњи гимназијалци данас су научници, уметници, лекари, новинари, професори у Србији и свету. Они не заборављају клупе из којих су потекли, а школи често захваљују својим присуством као предавачи и почасни гости.
– Поносна сам на ученике и своје колеге. Прошле године је 85% матураната уписало жељене факултете. У последњих десетак година имамо 40 доктора наука, који предају на факултетима, имамо ђаке на престижним светским универзитетима. Најмлађи таленат је матурант Димитрије Павлов, који је прошле године, и то му није први пут, освојио сребрну медаљу на 50. Међународној физичкој олимпијади одржаној у Тел Авиву – прича професорка и додаје да су некадашњи гимназијалци присутни у многим важним областима.
– То су рецимо др Анђелка Исаковић, професор биохемије на Медицинском факултету, једна је од 7 младих научника Србије у успону, др Марин Тадић на Институту за нуклеарне науке „Винча“, бави се физичким испитивањима кондензоване материје, др Драган Ђукановић, стручњак за међународне односе, председник је Центра за спољну политику. А наших ученика има и на универзитетима у Охају, Торонту, Берклију, Единбургу, Бечу – истиче.
Неки од бивших гимназијалаца приврженост показују и тако што су завештали одређена материјална средства са циљем да помогну даровитим ученицима у даљем усавршавању. Примери оваквог геста јесу „Фондација Мићановић“ и „Фондација Ловрић“.
Одавде излазе са јасним плановима за будућност (Фото: приватна архива)
У знаку Вука
Оно на шта су изузетно поносни је Вукова награда за 1997. годину, најстарије и најугледније признања наше културе и просвете за проверену оданост Вуковим идеалима. У том духу у овој школи већ 18. година налази се огранак Вукове задужбине, у оквиру ког функционише поетски конкурс „Вуково звоно“, на ком учествују ученици из целе Србије. Креативну делатност поспешује и школски лист „Вуков гласник“, где некадашњи и садашњи ученици и професори објављују своје радове.
Име које је обележило овај крај (Фото: приватна архива)
Центар пројектне наставе
Шест гимназија из Србије, међу којима је и лозничка, учествује у пилот-пројекту “Центар за развој пројектне наставе”, покренутом да би се тимским радом и употребом савремене технологије остварио бољи учинак. Крајем прошле године овде је одржан скуп на ком су разматрани планови за примену пројектног модела наставе. Овом приликом директор Гимназије Дарко Несторовић представио је планове трансформације школске библиотеке у модерни информациони центар, који би имао значајну улогу у реализацији пројектних и истраживачких радова ученика у склопу изборних програма и обавезних предмета. Ово су само неки од новитета који очекују професоре и ученике у овој школи.
Из серијала „НАСЛЕЂЕ ПОДРИЊА“. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лознице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
