Малина, или како је популарно зову црвено злато, наш је стартешки производ. Најцрвенија и најкрупнија је на већим надморским висинима, јер су то поднебља створена за ову воћну врсту. Већ деценијама одомаћила се у Подгорини, где домаћини, уз традиционалну шљиву, негују и засаде малине. Продају је свежу, праве сокове и ликере, а неретко уживају у њеном укусу у воћним колачима. Тада и потишпања има посебан укус и мирис.
Таква је и малина, мирисна, помало кисела, пуна витамина који чувају срце неуморних берача.
Због ње се вредело пењати на 700 метара у Драгодол, Подгорско село где дувају посебне руже ветрова, погодне за ово воће. Тога су свесни и Тадићи, па овде улажу свој зној и труд.
– То је радио мој отац, а наставио сам ја. Богу хвала има ко и да наследи. Све ове њиве до самог врха су моје и све су под малином. Осећам да јој ова земља годи – каже произвођач Дарко Тадић.
Ту је поставио и пољску импровизовану кухињу да радници мало одморе. Међутим, више су на њиви и на сунцу, него у хладу.
Ове године Дарко Тадић остварио је врхунски квалитет малине. Засаде је подигао на надморској висини од 700 метара, па овом воћу, које боље успева у брдовитим крајевима, клима одлично прија. Прва два брања предавао је по 600 динара, а за откупну цену каже да је солидна.
– Приноси су одлични, малина је одлично родила. Шестсто динара за сада, мислимо да ће ићи и навише. Ако буде ишла биће добро, ако не, шта ћемо, морамо је обрати- каже он.
Још боље се плаћа органска малина, која је ових дана у Подгорини достигла цену од 700 динара. Међутим, Дарко се вратио неорганској искључиво због квалитета и приноса. Подржава гајење ове воћне културе иако захтева рад скоро током целе године.
– Под малином имамо хектар и тридесет ари, али ово је тек почетак другог брања. За сада од 300 до 600, 700 килограма. Сада ће ићи и ка већим количинама, до 700, 800 килограма дневно. Битно је да је малина добра – каже Тадић.
Под малином има више од једног хектара, али планира проширење. Како каже, све зависи од радне снаге и цене репроматеријала.
– Наравно да треба радити, али захтева велики рад, ретко ко да хоће да се упусти. Већина сада хоће да ради органску, али по мени то нема сврхе гајити без прскања и заштите. Ова неорганска парцела већ четврту годину даје високе приносе. Пре тога је била органска која је давала упола мање приносе – закључује воћар.
Додатни проблем му је, као и у већини других села, радна снага. Скочила је и цена дневнице па сада износи 5.000 динара.
Наша земља је друга у свету по производњи малина. У Србији се гаји од 1880. године, када су наши исељеници донели прву сорту ,,марлборо’’. Прва производња и гајење започето је најпре у ваљевском, а нешто касније и у чачанском крају.
