Читав Шабац данас је био окићен националним и локалним обележјима поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, а у спомен на 15. септембар 1918. године, датум који је означио пробој Солунског фронта.
Тробојка се вијорила са свих значајнијих јавних установа, а национална обележја доминирала су и градским трговима, улицама, мостовима. Узимајући учешће у обележавању овог празника и бројни Шапчани окитили су своја дворишта, балконе или прозоре.
Овај празник значајан је и јер је по први пут званично обележен у Шапцу.
– Претходне генерације Шапчанки и Шапчана уградиле су своје животе у идеале слободе и јединства српског народа. Као град смо због тога често били на искушењима, али свест о томе ко смо и за које вредности се боримо, није нас напуштала. Истицањем националне заставе Републике Србије, данас се и ми, Шапчани, достојанствено и поносно придружујемо обележавању овог празника. Живело јединство српског народа! Живела Република Србија – поручио је градоначелник Шапца Александар Пајић.
Прослави су се у вечерњим часовима придружили и млади Шапчани – око стотину аутомобила са српским заставама продефиловало је центром Шапца. Млади су сами организовали вожњу улицама, како кажу, желећи да на свој начин обеже Дан заставе, и покажу поштовање према државним обележјима.
На неколико централних места у граду пуштен је дим у боји српске заставе.
После дефилеа градским улицама, на тврђави Стари град, уз спектакуларну димну завесу, и тробојке које су се вијориле са тврђаве, припређен је ватромет.
Уз српску тробојку вијорила се и застава са грбом Града Шапца, који са цветом љиљана у себи имају посебну симболику.
Љиљан или крин одувек је важио за симбол милосрђа и безусловне љубави. Поред очигледне лепоте, у директној је вези и са надом, вером, плодношћу и рађањем. Средњевековна Србија је била пуна љиљана, на царским и краљевским регалијама, фрескама и новцу. Круна коју је Стефан Првовенчани добио из Рима и којом је крунисан 1217. године, имала је на себи ниску љиљана због чега су сви Немањићи на својим кованицама себе приказивали са њом на глави, а да би положио право на њихово наслеђе, босански краљ Твртко I Котроманић увезао је и круну и љиљане на грб Босне: љиљан је тако, на неки начин, код Срба био и симбол божанског права краља да краљује и влада.
На застави, која је асиметрична хоризонтална тробојка плаво-бело-црвена, где су поља подељена вијугаво, у плавом пољу ближе копљу је бели цвет пољског крина, жутих прашника са стабљиком и два листа. На основном грбу, у десном кантону је процветали сребрни крин златних прашника.
На великом грбу, у десном кантону је процветали сребрни крин златних прашника. У „Речнику симбола“ Chevalliera i Gheerbranta основно значење му је – чистота, невиност и девичанство.
У Европи су најзаступљенији у Француској чији је грб до 1376. године био „посут“ љиљанима, што је директно асоцирало на Песму над песмама, „Што је љиљан међу трњем“ оно што је Израиљ међу народима мислећи на изабраност, то је француски краљ међу краљевима. Од 1376. године грб Француске се састојао од три златна љиљана што је симболисало јединство љубави Светога Тројства према Краљевини Француској.
У српске земље љиљан долази преко Византије, а његов утицај се ширио преко Хуна, даље у Србију. У средњовековној Србији мотив љиљана срећемо на краљевским регалијама, манастирским фрескама, новцу. Љиљани у Босну доспевају крунисањем Твртка за краља, преко круне Стефана Првовенчаног, у манастиру Милешева 1377. године. До тада на грбу Котроманића није било љиљана.
Године 1888. два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета са династијом Котроманића. Љиљани нису били на грбу Државе СХС, Краљевине Југославије, ни СФРЈ, али су се поново појавили на грбу и застави независне Србије 2006.
Ипак, чини се да је љиљан свој највећи траг оставио у хришћанству, па не чуди што се метафоре везане за овај цвет јављају на више места, како у Старом тако и у Новом завету. Код Срба је мотив љиљана чврсто везан за Пресвету Богородицу, па се често назива и Богородичин цвет.
Грб Општине Шабац користи се у три нивоа, као основни, средњи и велики грб. Застава Шапца је хералдички стег. Званични Хералдички стег Шапца мало се разликује од основног грба. Пропорције су му 1:1. То је асиметрична хоризонтална тробојка плаво-бело-црвена, са горњим, плавим пољем висине око 2/3 заставе, а поља су подељена вијугаво. У плавом пољу ближе копљу је бели цвет пољског крина, жутих прашника са стабљиком и два листа.
Блазон Основног грба гласи: На плавом пољу из спуштене таласасте сребрне греде издиже се сребрна тврђава са три кружне куле са кренелацијом и купастим златним крововима, свака са по три лучна прозора у низу отворена пољем; испред средње куле, која је виша од бочних, налази се високи сребрни портал са лучном капијом отвореном пољем, а између бочних кула и капије се види златни палисадни бедем са плетером. Од капије се преко дела поменуте таласасте греде пружа златни мост. У десном кантону је процветали сребрни крин златних прашника, а у стопи штита златни сноп жита увезан црвеном траком.
Блазон Средњег грба гласи: Основни грб (На плавом пољу из спуштене таласасте сребрне греде издиже се сребрна тврђава са три кружне куле са кренелацијом и купастим златним крововима, свака са по три лучна прозора у низу отворена пољем; испред средње куле, која је виша од бочних, налази се високи сребрни портал са лучном капијом отвореном пољем, а између бочних кула и капије се види златни палисадни бедем са плетером. Од капије се преко дела поменуте таласасте греде пружа златни мост. У десном кантону је процветали сребрни крин златних прашника, а у стопи штита златни сноп жита увезан црвеном траком), надвишен златном бедемском круном са четири видљива мерлона, и обухваћен са доње стране природним полувенцем пољских кринова увезаним српском тробојком. У подножју је ружичаста трака исписана сребрним именом ШАБАЦ.
Блазон Великог грба гласи: Основни грб (На плавом пољу из спуштене таласасте сребрне греде издиже се сребрна тврђава са три кружне куле са кренелацијом и купастим златним крововима, свака са по три лучна прозора у низу отворена пољем; испред средње куле, која је виша од бочних, налази се високи сребрни портал са лучном капијом отвореном пољем, а између бочних кула и капије се види златни палисадни бедем са плетером. Од капије се преко дела поменуте таласасте греде пружа златни мост. У десном кантону је процветали сребрни крин златних прашника, а у стопи штита златни сноп жита увезан црвеном траком), надвишен златном бедемском круном са четири видљива мерлона. Држачи су два пропета вранца златних копита, грива и репова, црвених језика, од којих десни придржава златом оковано гримизно копље златног врха са кога се у поље вије златним ресама опшивен стег Србије, а леви исто такво копље и с истим таквим ресама опшивени стег Шапца. Постамент Великог грба је травнато поље обрасло ливадским криновима, које се благо издиже у средишту да пружи ослонац штиту. У дну постамента је ружичаста трака исписана сребрним словима ШАБАЦ, а испод траке су одликовања којима је град током своје историје одликован, и то: у средини Орден Карађорђеве звезде с мачевима 4. степена, десно од њега Француски Ратни крст 1914-1918, а лево чехословачки Ратни крст 1914-1918, свако одликовање у прописаној траци.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
