Дистрикт
Култура

СРПСКА ПОБЕДА КОЈОЈ СЕ ДИВИО И НАПОЛЕОН

Пре тачно 215 година Карађорђеви устаници над османском војском извојевали су победу која их је учинила бесмртним, а овај простор неизбрисивим на исторјским мапама. Исход битке на брду Мишар одредио је ток српске борбе за слободу, прве мировне преговоре, а три године касније, у бици код Ашперна, крај Беча, вожду Карађорђу и славни Наполеон одао је признање за стратешко умеће и храброст.

Мишар – знаменито место (Фото: Дистрикт)

Историчари кажу да је битка који се одиграла од 13. до 15. августа 1806. године на мишарском брду једна од назначајнијих битака српског народа.

– Сам значај битке огледа се, превасходно, у томе што су српски устаници били вишеструко слабији у осносу на османске јединице. Однос Срба и Турака био је отприлике 4:1. Уколико гледамо у бројкама, Срба је било између 8000 и 10000, од тога је било око 2000 коњаника, а Турака је било између 40000 и 50000. Врло значајно је да су српски устаници, заједно са својим вођама, приказали изузетну инжењеријску и ратну вештину, изградивши чувени мишарски шанац, који је одиграо пресудну улогу у развоју саме битке – каже историчар Дејан Живановић.

Велика победа српског народа (Фото: Дистрикт)

Шанац Црног Ђорђа, одакле су устаници наносили тешке губитке Османлијама, а чији положај историчари и археолози још нису прецизно одредили, био је стратешка предност за освајање победе.

– Био је импровизованог карактера, изграђен за само један или два дана, од стране устаника, и начин на који је он искоришћен у току битке одлучио је њеног победника – објашњава историчар.

Макета битке (Фото: Дистрикт)

Био је четвороугаоног облика са топовским таблама на његовим крајевима. По научнику Јанку Шафарику, најдужа, северна страна, била је дуга 303, а источна 285 метара, на којој су постављени тешки топови Крња и Шибоња. На грудобранима било је побијено дебело и зашиљено коље, које непријатељска коњица и пешадија нису могле да савладају. Ову стратешку мудрост Карађорђе је понео из аустријске војске, где је службовао у чувеним фрајкорима.

Ова битка прославила је Карађорђа (Фото: Дистрикт)

Када је турска коњица натрчала на зараван испред шанца, коњи су почели да се претурају и падају, заплетени у препреке од дивље лозе. Тада су српски стрелци из шанца отворили ватру.

– Турска војска је током 13. августа у неколико наврата нападала на устанички шанац, међутим, одлучујући тренутак десио се када је Карађорђе са самог шанца дао знак српској коњици да изађе у сусрет Турцима који су атаковали на утврђење. На Карађорђев знак устаничка коњица поделила се у два дела. Један део са попом Луком Лазаревићем кренуо је у помоћ устаницима у шанцу, док је други део устаничке коњице, не челу са протом Матејом Ненадовићем кренуо ка самом босанском везиру који се налазио у рејону реке Думаче – прича Живановић.

Простор који су захватале борбе (Фото: Дистрикт)

Оваква расподела српске војске у редовима Турака изазвала је пометњу.

– Коњица која је ноћу из шанца изашла, преноћила је, и на дати знак ступила у дејство. Једно крило пресекло је турску војску на пола, а прота Ненадовић је прошао Думачу и ударио на командно место Сулејман-паше Скопљака. Карађорђе је овде отворио вратнице и почела је борба прса у прса, настала је паника. Узалуд њихови капетани, бежало се, ко није знао да плива, утопио се у Сави, а 4000 војника затворило се у шабачку тврђаву. А Карађорђе је војводу Милоша Стојићевића одредио да са 2000 људи протера Турке одакле су дошли- каже Стеван Симић, председник Задужбинског друштва Првог српског устанка „Мишар“.

Мозаик – рад сликара Драгише Марсенића (Фото: Дистрикт)

Деморалисани и поражени Турци су након Мишарске битке склониште нашли у шабачкој тврђави, а у данима након тога су покушавали да се преко Срема и Мачве домогну Босне. Устаничке вође, заједно са својим јединицама, су им у наредним данима наносиле поразе и у Срему и Мачви, превасходно у шуми Китог.

Споменик изграђен за стогодишњицу битке (Фото: Дистрикт)

Најбољи извештај о свему томе дала је песма народног певача Филипа Вишњића:

Полећела два врана гаврана

са Мишара‚ поља широкога‚

а од Шапца‚ града бијелога‚

крвавијех кљуна до очију

и крвавих ногу до кољена‚

Прелећеше сву богату Мачву‚

валовиту Дрину пребродише‚

и честиту Босну прејездише‚

те падоше на крајину љуту‚

баш у Вакуп‚ проклету паланку‚

а на кулу Кулин–капетана.

Симбол велике српске победе (Фото: Дистрикт)

Велику улогу у победи имали су Карађорђеви јунаци.

– Десио се велики мегдан Кулин-капетана и поп Луке Лазаревића. Кулин је био њихов највећи јунак. Лука је победио захваљујући својим пратиоцима, који су поразили Кулина, а, иако рањен, Лука је успео да се сакрије и сачека крај битке. Карађорђе је био потиштен, није било Луке, нашли су му само фес. Када се Лука појавио, радости није било краја – прича Симић.

Далеко многољуднија турска војска повукла се пред устаницима (Фото: Дистрикт)

У просторијама Дома културе на Мишару за 175. годишњицу боја, опремљена је и отворена музејска поставка. Дом је потпуно опремљен 1986. године, а за 180. годишњицу на предњој фасади Дома урађен је и мозаик Бој на Мишару, рад академског сликара Драгише Марсенића. На врху је Карађорђе, баш изнад симболично представљеног шанца. Испод њега су обриси коњице поп Луке Лазаревића, и део Вишњићевог стиха: „Уста раја, ко из земље трава“. Испред је амбијент који такође симболизује бој и јунаке.

Карађорђеви бунари (Фото: Дистрикт)

У близини Музеја је и споменик у облику стуба, висок 633 центиметра, на чијем врху се налази двоглави орао раширених крила, који симболизује победу српске војске, израђен од бронзе, окренут Босни и једним делом према Срему. На коцкастом постољу стоји посвета „Карађорђу и мишарским јунацима 1806-1906, о стогодишњици мишарске битке“ са потписом Дриносавско коло јахача „Кнез Михаило“ и у име захвалног потомства.

Обележавање 215-годишњице Боја на Мишару (Извор: Град Шабац)

 Државном церемонијом полагања венаца код споменика Карађорђу и мишарским јунацима, свечано је обележена 215. годишњица Боја на Мишару. Венце су положили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, Града Шапца, Мачванског округа, других локалних самоуправа, као и представници удружења грађана. Овом приликом најављена је значајна реконструкција Дома културе Мишар, као један од начина да се одужимо славним прецима. У делу културног програма ,,Театар Вожд“ са Мишара извео је уметнички програм под називом „Кажи Боже до спасења путе“.

Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима