Slobodan Sani Santrač najbolji je strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala sa 1.301 postignutim golom u celokupnoj karijeri, od čega je čak nenadmašnih 218 ligaških. „Sani boj“ počeo je u valjevskom Metalcu, proslavio je OFK Beograd, a igrao je i u Partizanu, zemunskoj Galenici, švajcarskom Grashoperu. Bivši selektor jugoslovenske reprezentacije kao trener dobio je nadimak „kineski car“ osvojivši duplu krunu sa Šandongom.
Rođen je 1. jula 1946. godine u Koceljevi, gde je otac Dane Santrač obavljao svoju oficirsku dužnost. Iz istog razloga, porodica se ubrzo seli u Gornji Milanovac. Slobodan je ovde napravio prve fudbalske korake u pionirskom timu Takova.
Sa 10 godina dolazi u Valjevo, gde će završiti osnovnu i srednju Tehničku školu. Pažnju javnosti najpre je privukao kao rukometni golman školskih prvenstava, da bi uskoro prešao na fudbalski teren. Godine 1962. debituje u prvom timu Metalca na poziciji halfa, a već 1965, kao centarfor, postaje najbolji strelac Južne grupe Srpske lige, sa 33 postignuta gola. To ga je preporučilo za voljene „plave“.
Na prvoligaškoj sceni, u dresu OFK Beograda debitovao je iste 1965. godine, i u startu pokazuje nesvakidašnji kvalitet. Relativno atipičan za centarfora – 171 centimetara visok i težak 66 kilograma, kako ocenjuju sportski stručnjaci, imao je sposobnost da se odlično postavi i poene izbori i u nemogućim situacijama.
„Nesvakidašnji i neverovatni osećaj da vešto postigne gol i posle najmanje greške protivničkih golmana i odbrana, u dresu OFK Beograda je postao golgeter Jugoslavije svih vremena. U velikom finalu Kupa Maršala Tita Santrač je bio trostruki strelac“, piše novinar Milorad Đermanović u svojoj knjizi „Fudbalski klub Budućnost Valjevo 1920 – 2012“.
Na stadionu beogradskih Romantičara na Karaburmi, sa kratkim prekidom, ostao je 11 i po sezona, sve do 1978. godine. Ukupno je, u šampionatu, nacionalonom kupu i evro kupovima, za OFK Beograd odigrao 324 utakmica. A igrao je znalački lako.
– Rekorder domaćeg šampionata, niko ga nikada neće stići. Svi koji su imali tu sreću da prate njegove igre su mi pričali da se nije isticao nečim posebno, ni jakim udarcem, ni tehnikom, igrom glavom. Jednostavno, sve je to imao, ali presudno je bilo da se naš Sani uvek nalazio na pravom mestu i imao golgeterski njuh – ocenjuje Miroslav Milovanović sportski hroničar OFK Beograda, koji ga je i lično poznavao.
Čuveni OFK-in „Trio S“ – Skoblar, Samardžić i Santrač, 1966. godine u finalu protiv zagrebačkog Dinama postavio je rezultat 6:2, sa kojim su osvojili trofej fudbalskog Kupa Jugoslavije. I sam ušavši u legendu, ovde je igrao sa najvećim imenima domaćeg fudbala.
– Sanija znam od 1966. kada sam debitovao za prvi tim OFK Beograda. Zajedno smo igrali do polovine sedamdesetih godina. Sa njim i Petkovićem sam najviše vremena provodio. Sani je bio opsednut postizanjem golova kao i svi rasni golgeteri. U sećanju mi je sezona kada je osvojio „bronzanu kopačku“ UEFA-e. Tada smo svi bili toliko zauzeti da pomognemo Saniju da postigne što više golova i svi smo se trudili da mu asistiramo. Na kraju je bio treći strelac u Evropi sa 33 postignuta gola te sezone – seća se Sanijev saigrač Bogdan Turudija.
U sezoni 1972/73 osvojio je bronzanu kopačku prestižnog Frans fudbala iz Pariza, da bi odmah nakon toga zaigrao u švajcarskom Grashoperu, gde je za 22 meseca postigao 29 golova. Sa Partizanom je 1978. osvojio titulu prvaka države i trofej pobednika Srednjoevropskog kupa. Poslednji, 218. ligaški gol Santrač je postigao kao član zemunske Galenike 1983. na utakmici protiv Budućnosti u Podgorici (1:1).
Zanimljivo je da je sa takvim rezultatima za reprezentaciju Jugoslavije od 1966. do 1974. godine odigrao samo 8 utakmica sa jednim postignutim golom.
– Ni na jednom meču nije dobio priliku da bude starter. Valjda se u to vreme više cenila fizička građa i birali su se robusni centarfori, umesto onog koji je redovno bio najbolji strelac lige – zaključuje Milovanović.
O njegovoj vrednosti i igračkom umeću govori konstantnost postizanja golova na početku i kraju profesionalnog bavljenja fudbalom. Santrač je u celokupnoj juniorskoj i seniorskoj karijeri postigao 1.301 pogodak, od čega 218 u prvenstvima Jugoslavije. To ga je učinilo najboljim strelcem domaćeg šampionata i 119. igračem svetske liste najboljih gogletera svih vremena.
– Upečatljiva su četiri pogotka protiv Dinama 1973. godine, kada je postigao sva 4 pogotka u pobedi nad Zagrepčanima od 4:2. Dinamo je vodio 2-0, a onda je Sani kompletno preokrenuo rezultat. Na ovoj utakmici Santrač je srušio rekord Bore Kostića koji je do tada bio neprikosnoven sa 158 postignutih golova. Sani ga je kasnije daleko nadmašio. Izdvojio bih i njegove golove protiv Fejenorda u Kupu UEFA koji je izbačen iz daljeg takmičenja, iako su 2 sezone ranije bili klupski prvaci sveta – ističe on.
Bio je selektor naše reprezentacije s kojom se, na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. plasirao u osminu finala. Bio je nakratko i selektor Makedonije i Saudijske Arabije, a sa kineskim Šandong Lunengom napravio je presedan, kada je sa ekipom na zalasku snage osvojio duplu krunu – državni šampionat i Kup Kine. Zasluženo je dobio nadimak „kineski car“, i ponude za vođstvo nacionalnog tima ove azijske zemlje.
Posle inostranih trenerskih uspeha, po povratku u Srbiju 2006. imenovan je na funkciju direktora Omladinskog sektora u Fudbalskog saveza Srbije. Ovome se najviše obradovala fudbalerova porodica. Iz braka sa Valjevkom Biljanom, koju je upoznao još kao mlada nada Metalca, ima dva sina – blizance Aleksandra i Nenada.
– Dok se profesionalno bavio fudbalom, bio je uglavnom odsutan od kuće, što je bilo normalno za taj posao. To su bili treninzi dva puta dnevno, pripreme zimske i letnje, mi smo se družili tek kad je prestao aktivno da igra fudbal, tada smo provodili najviše vremena zajedno. Bio je najbolji otac na svetu – kaže Nenad Santrač, direktor Sportskog centra Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi, koji je zahvaljujući slavnom ocu stekao neprikosnovene uzore, izvesnu karijeru u svetu fudbala, ali i ogromnu odgovornost:
– Biti sin Slobodana Santrača bilo je nekad teško, nekad lako. Teško jer imate takvo ime iza vas, pa morate da vodite računa ne samo o sebi nego i o tome. A fudbal je popularan sport, pa su neke stvari prirodno lakše kada kažete ko vam je otac. Ali njega nikad nisam čuo da priča o svom uspehu, da ističe to. Radio je svoj posao, posle jednog događaja usledio bi drugi, ulazio je u nove poslove, nije se mnogo pažnje obraćalo na to.
Slobodan Santrač preminuo je iznenada, od posledica srčanog udara 13. februara 2016. godine. Iza njega ostala je ožalošćena porodica i hiljade obožavalaca širom nekadašnje SFRJ. Uz velike počasti sahranjen je na Topčiderskom groblju u Beogradu.
Posle ovog nemilog događaja, navijači okupljeni u „Klub prijatelja OFK Beograda 1994“ izradili su mural sa njegovim likom na loži zapadne tribine Omladinskog stadiona, koji podseća na sve ono što je čuveni „Sani boj“ pružio ovom klubu i jugoslovenskom fudbalu.
Iz serijala ZNAMENITI KOCELJEVCI. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Koceljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
