Marija i Radmila Ručnov, sestre iz Šapca, pravljenje torti i kolača dovele su do savršenstva, a ovaj tradicionalni zanat pretvorile su u umetnost. Njihove torte osim po ukusu, čuvene su po neprevaziđenim, složenim dekoracijama, koje oduzimaju dah.
Radmila sa njihovim umetničkim delom
Samouke, bez prethodnog iskustva i u sopstvenoj radinosti, ove dve talentovane devojke, obe diplomirane ekonomistkinje po struci, razvile su tehniku pravljenja slatkiša na kojoj bi im i najveći majstori ovog zanata pozavideli. Ove inovativne Šapčanke iza sebe imaju čitave konstrukcije slatkih rešenja u vidu torte motora u vertikalnom položaju, dvorca sa led svetlima, konjske glave, kofera sa novcem, slatkih stolova na razne teme.
Za motor je tata radio projektovanje Posle brojnih pokušaja u raznim poslovima – Mara je radila u osiguravajućoj kući, a Rada se oprobala u pravljenju nakita, čestitki, pa i manikiru, osmislile su posao u kom mogu zajednički da učestvuju, a pritom i zarade.
Marijine kreacije
„Sve što sam radila pre ovoga zahtevalo je određenu kreativnost, tako da sam u ukrašavanju torti napokon uspela da iskoristim svo prethodno iskustvo“ kaže Radmila koja je zadužena za završni deo u procesu pravljenja, presvlačenje i dekoraciju, dok je sestri prepustila pravljenje kora i filova, ali i organizaciju celokupnog posla. S druge strane, Mara priznaje da nema strpljenja za Radin „pedantni“ deo.
Jedan detalj se radi i po osam sati
Na ideju o zajedničkom biznisu došle su tako što je Mara, sa namerom da iznenadi sestru za rođendan, iznenadila sama sebe ukusom torte koju je napravila. Zatim je predložila ukućanima da krenu u ovu „slatku“ avanturu, pa tako već tri godine usrećuju mušterije kojih je sve više. Njihovi proizvodi, nakon što su zasladili Šabac, Beograd, Novi Sad, Požarevac, Berane, Srebrenicu, krenuli su put Holandije, Austrije, Nemačke. Sada se sestre žale da od previše porudžbina ne stižu da se naspavaju.
Umetnička dela za decu i odrasle
Pored torti, u ponudi imaju i posne i mrsne sitne kolače, voćne tarte, planetarno popularne kejk popse, kapkejkove, makaronse, slatke kornete, medenjake, a svi ovi proizvodi trebalo bi da se nađu na nekakvoj listi zaštićenih preukusnih dobara, jer je prava šteta pojesti ih.
Torte kreirane njihovom maštom
Vreme uloženo u pravljenje zavisi od težine i veličine torte, ali i od zadate teme. Sa svakom narednom porudžbinom ispituju svoje granice i zadovoljno ističu da im je trenutni rekord 40 torti za vikend.
“Kad se organizujemo dobro, posao ide kao na traci. Ako znam unapred koja dekoracija je potrebna, onda figure napravim ranije, ali kada se desi da me mušterija zove danas za danas, u stanju smo da završimo tortu za dva sata”, kaže Radmila.
Ispod šarene dekoracije često su najzahtevnije torte
Recepti za njihove torte i kolače stari su i preko pola veka. Ne prezaju od takozvanih “teških” torti, pa se ispod čudesnih dekoracija često kriju reforme, doboš, grilijaš i slične.
“Nedavno smo prvi put pravile Vasinu tortu, kada nam je čovek od šezdesetak godina rekao da je poslednji put takvu tortu jeo kod njegove bake. To nam je mnogo značilo. Nismo je nikad jele, ali smo je odlično napravile” kaže Mara.
Sve rade ručno
Najveći izazov bila im je torta u obliku motora – replika Jamahe R1 u čijoj izradi je učestvovao i njihov otac. “Torta je imala preko 40 kilograma pa smo iznajmile hladnjaču za tu priliku. To je bila torta za punoletstvo, replika Jamahinog R1 motora, u razmeri 1 prema 2,5. Sve smo proračunale, odnosno to je tata proračunavao jer je mašinski inženjer, i bukvalno je to bio projekat koji je trajao desetak dana”, priča Radmila i dodaje da im otac inače pravi sve potporne delove od stiropora, drveta i ostalih materijala.
Kao naslikani a ustvari su rukom napravljeni
Ove dve Šapčanke, pored toga što su vredne i kreativne, svake godine na rođendan majke koju su izgubile pre nekoliko godina, pokazuju i koliko su humane. “Trudimo se da na mamin rođendan uradimo nešto lepo. Kako je naša majka volela život i ljude, svakog devetog decembra svoje proizvode darujemo onima kojima je to potrebno. Prve godine u dnevni boravak u Kasarskim livadama za ljude i decu ometene u razvoju nosile smo kap kejkove i torte sa novogodišnjim motivima, naredne godine išle smo u Gerontološki centar, dok smo ove godine dogovorile posetu Nurdoru, udruženju roditelja dece obelele od raka”, priča Radmila.
Jednom godišnje slatkiše poklanjaju
Zahtevi mušterija su najrazličitiji, ali do sada još nisu naišle na prepreku. “ Kada nas neko pita da li možemo nešto, bez razmišljanja pristajemo, a posle razmišljamo kako ćemo to uraditi”, iskrena je Rada, koja nekada provede i po 8 sati praveći jednu jedinu figuricu koja se pojede za tili čas. Sestre priznaju da je najčudnije što njihovih ruku delo, koje nekada prave danima, bude izrezano u sekundi. Međutim, upravo to ih motiviše da preispitivanjem svojih mogućnosti i izdržljivosti, nastave da iznenađuju mušterije.
