Talentovani bokser šabačke Mačve, 16-godišnji Semiz Aličić, jedan je od najuspešnijih mladih boksera Srbije. Pravu senzaciju napravio je kada je nedavno u Rusiji na Prvenstvu Evrope za juniore 2018. stigao do zlata. Mašta da Srbiju predstavlja na Olimpijskim igrama i ide ka svom cilju uz naporne treninge i mnogo odricanja.
Semiz Aličić (Foto: J. Gubelić)
U utorak je napunio tek 16, a već je šampion. Ni minus, sneg, kiša, umor ni mrak ne sprečavaju ga da dođe na trening. Peške od Ekonomske škole, gde je ovog septembra krenuo u drugu godinu, ide prvo do kuće, a onda se presvlači i nastavlja prema Starom gradu. Bokserski kluba “Mačva” voli više od svoje kuće, a boks koliko i sebe samog.
“To je ljubav koju vam ne mogu opisati”, odgovara kratko.
Od te ljubavi utabao je stazu kojom sigurno korača. Njegova levica, baš kao i on, uvek pogađa cilj. Iza toga stoji odricanje, borbenost i kuraž. Iako je još uvek golobradi dečak, ima je na pretek. Toj ljubavi posvećen je šest dana u nedelji. Kada ne trenira, onda uči, i po tome se ističe u školi.
“Kad sam bio prva godina ustajao sam ujutru i trčao pa onda trenirao, posle toga sam učio i onda išao u školu. Posle škole me je čekao tata i išli smo na trening zajedno i tako svaki dan. Sada idem pre podne pa posle škole treniram. To je jedan trening ali izgleda kao dva spojena”, priča Semiz.
Dečak koji živi za boks (Foto: J. Gubelić)
Zbog toga je nedavno u finalu šampionata u Rusiji savladao Bugarina Radeva Jasena i postao juniorski šampion Evrope.
“U polufinalu sam imao najteži meč. Pobedio sam borca iz Irske a u finalu sam savladao Bugarina Radeva Jasena koji je četvorostruki šampion Evrope”, sa ponosom priča juniorski šampion Evrope.
U “Šumicama” gde žive Aličići sve je skromno. Samo Semizova soba sija puna zlatnih i srebrnih pehara. Druga strana medalje je njegov život, umeren i jednostavan. Otac Ivo bori se da pristojno žive. Snalazi se, kažu prijatelji. Nema stalan posao ali razvozi one koji rade. Ima i konja pa preveze kad nekom nešto zatreba. Ne prosi i ne moli. Pošteni su Aličići i previse ponosni da priznaju da im nešto nedostaje. Kad se bolje pogleda imaju na pretek. To je njihov Semiz, zlatni dečak koji pleni skromnošću i dobrotom.
Njegov bokserski okršaj gledali su na televiziji, nadajući se pobedi u sebi. Trebalo je izdržati.
“Srce je radilo 200 na sat. Neki su mi rekli da uzmem tablete za smirenje, ali sam izdržao”, priča otac Ivo.
Neumorno vežba za svoj cilj (Foto: J: Gubelić)
Obradovao je celu naciju a najviše svoj bokserski klub „Mačva“ gde potvrđuju da je reč o pravom bokserskom talentu.
“Njega je sam Bog poslao. On je talenat kakav se retko rađa. Osim toga, uporan je i disciplinovan. Kod mene je došao kada je imao deset godina i ja sam tada znao da mi je poveren dečak koji ima potencijal da bude šampion”, kaže trener Slobodan Mitrović.
Pored evropske titule Semiz je šest puta bio prvak Srbije. Sanja da učestvuje na Olimpijskim igrama i brojnim odricanjima priprema se da osvoji cilj, jer tako rade šampioni.
