Selo Jadranska Lešnica, kod Loznice, kolevka hraniteljstva, ove godine proslaviće pola veka bavljenja ovim plemenitim poslom. Uz Centar za socijalni rad i Centar za hraniteljstvo, porodice spremne za najhumaniji ali i najteži posao pomažu deci koja su odbačena ili sklonjena iz biološke porodice da stasaju u normalne i zdrave ljude.
Sve je počelo 1968. godine, kada je prvo dete stiglo u ovo selo, i od tada se neguje tradicija porodičnog smeštaja. Danas se ovde veliki broj porodica bavi odgajanjem i vaspitavanjem dece bez roditeljskog staranja.
Češljanje i priprema za školu (Foto: J. Gubelić)
Jasmina Jokičić je obuku prošla 2007. godine. Do sada je u njenom domu bilo troje dece. Dvoje je vraćeno biološkim porodicama, a jedno je usvojeno. Danas je kod nje devetogodišnja curica, baš kao i njena kćerka. Kao da je obe rodila, tako se Jasmina ophodi prema devojčici kojoj je hranitelj. Možda baš zato što je odrastala sa decom koja su kod njenih roditelja pronašla dom, pa je i sama poželela da bude hraniteljica. Slična porodična priča je i njenog supruga, čiji roditelji su se, takođe, bavili hraniteljstvom. Seća se trenutka sreće kada je u naručje uzela devojčicu od godinu dana, ali ne zaboravlja ni dan rastanka.
“To je bila tako slatka i draga devojčica. Mi smo se baš vezali za nju. Naročito moj suprug. Mi smo tada imali jedno naše dete, dečaka. Nikada neću zaboraviti dan kad smo se rastale. Ona je vraćena majci kada je imala godinu i sedam meseci. Bukvalno dva dana pre nego što ću ja roditi moju ćerku. To je neopisiv osećaj. I danas smo u kontaktu. Zadnji put kad smo se čule bila je u Nemačkoj”, priča kroz suze Jasmina Jokičić.
Evociranje uspomena (Foto: J. Gubelić)
Album pun uspomena Smilja Čotrić prelistava kad god poželi da se priseti dečaka koji je kod nje bio osam godina. Sa njim je ponovo preživljavala sve traume koje je nosio u srcu i duši. Sada se brine o bratu i sestri koje ne razdvaja od svojih petoro unučića. Ona najbolje razume šta za dete znači hranitelj, jer je osetila obe strane ove medalje. Zbog siromaštva odrasla je kod hranitelja i zahvaljujući njima završila školu i postala čovek.
“Verujte mi, hranitelji su nekada spas za decu. Moji roditelji su bili siromašni i ko zna šta bi sa mnom bilo da me nisu dali hraniteljima. Zahvaljujući njima ja sam bila dobar đak, trenirala odbojku, družila se sa dobrom decom. Ali, strašan je taj trenutak odvajanja. Kada kod mene dođu deca, ja se setim svog detinjstva. Sećam se jecaja, želje da pobegnem od nepoznatih ljudi, da se vratim tamo gde pripadam, svojoj porodici. Ali tamo vas najčešće neće”, priča Smilja, brišući suze koje ne može da zaustavi, prisećajući se uspomena.
Selo hranitelja (Foto: J. Gubelić)
Ali, dete ide tamo gde je ljubav i toplina.
“Ali posle ti navikneš. To ti je druga majka. Tako je i zoveš. Ja sam moju obilazila sve do smrti, presrećna što me je izvela na put. To je i moja “zvezda vodilja” kada kod mene dođu deca na privremeni smeštaj”, priča.
Ne razdvajaju ih od svoje dece (Foto: J. Gubelić)
U Jadranskoj Lešnici, kolevki hraniteljstva 45 porodica brine se o mališanima koji rastu daleko od svoje biološke porodice. Ovde su iz Doma za nezbrinutu decu privremeno utočište pronašli brat i sestra od dve i po i tri i po godine. I ne samo utočište, već i više od toga.
“Mi ih oslovljavamo sa sine, kćerko i nadimcima. Jednostavno, ne razdvajamo ih od naše dece. Sve delimo. Brinemo se da budu dobri đaci. Najteže je kad odlaze od nas, iako smo svesni da je to samo privremeni smeštaj. To su teški trenuci, jednostavno se vežemo”, objašnjava Milojka Novaković.
Svi idu u školu (Foto: J. Gubelić)
U školi Kralj Aleksandar Karađorđević trenutno je 38 dece iz hraniteljskih porodica. Naizgled, svi su isti, ali ne i u dubini duše.
“Ja imam jednu devojčicu u odeljenju. Ona je odličan učenik. Baš je dobro dete. Ne razlikujemo tu decu od ostalih, nama su svi isti i cilj nam je da se to ne oseti”, kaže učitelj Nebojša Arnautović.
Neki završe fakutete ili odu u druge prodice, mnogi se vrate svojim biološkim roditeljima, ali Jadransku Lešnicu nikada ne zaborave i svoje hranitelje koji su njihovo detinjstvo bar na neko vreme učinili srećnim.
