Солидарност и емпатију последњих дана показали су бројни Шапчани. Запослени у Библиотеци шабачкој шију маске и деле суграђанима којима су најпотребније, Шапчанка Наташа Томић у свом погону за производњу текстила шије памучне маске за болницу, а многе је гануо један адвокат, који је понудио услугу превоза када су укинуте међуградске линије.
Своју сингерицу Александра Ердевички Томић донела је од куће. Уместо припреме програма што је иначе радила у Библиотеци шабачкој, села је за машину и са својим колегиницама почела је да шије заштитне маске за оне којима су најпотребније.
– Као што видите маске су веома веселе и ведре. Рађене су од дечјих постељина, за осмех на лицима коме смо поклониле маску. Оне су уникатне, па захтевају више времена да се сашију. Ту смо употребиле и нашу креативност и љубав, тако да, поред тога што смо сви у обавези да носимо маске, барем да будемо лепи – каже Александра.
Тако је Библиотека шабачка уместо рада са грађанима, почела да ради за своје суграђане.
– Дефинитивно одлука свих нас је да сви други послови могу да чекају, а да посао са маскама, са заштитом и са друштвеном одговорношћу не може и не треба да чека. Не постоји касније време када се може одрадити, јер је сада једино и право могуће време – каже Јелена Подгорац, директорка Библиотеке шабачке.
Дневно сашију на десетине оригиналних маски, а биће и више јер ускоро стижу још две машине.
Наду да није све изгубљено последњих дана улили су бројни Шапчани, који су на друштвеним мрежама понудили старијим суграђанима да за њих иду у набавку, помогну да се очисти улаз или учине неко друго добо дело.
Адвокат Милан Чичулић понудио је свима превоз из других градова, када је укинут међуградски саобраћај.
– Тада сам схватио да ће многи људи бити у тешкој ситуацији јер нису на тако нешто припремљени, пре свега људи који имају децу на факултету. И сам сам једном био у сличној ситуацији, кад нисам могао да се вратим, због сличних околности, па сам тада одлучио да ставим себе на располагање и понудим људима који не могу да се врате своју услугу превоза јер сам био у могућности – прича адвокат.
Одмах по одобрењу памучних маски од стране епидемиолога Завода за јавно здравље, жена која има опрему, али и вољу да помогне суграђанима, кренула је у спровођење овог хуманог задатка.
-Идеја је кренула од дивне Бранкице Симанић из Привредне коморе и Секције за женско предузетништво, након тога прикључиле су се и фирме мојих тате и брата са својим ресурсима и радницама, јер заједно смо јачи – поручује Наташа Томић из фирме Ненатекс, која од почетка новонастале ситуације шије памучне маске за болницу.
Могућност је тек један од предуслова, други и најважнији је емпатија која краси мале, али велике људе.