Управо се навршава осам деценија од страдања шабачких Јевреја у Другом светском рату, готово тридесет година je прошло откако је последња јеврејска породица Аврамовић напустила град, али свест о њиховом значају на овом простору не јењава. Захвалност народу који је битно утицао на економски и културни просперитет града на Сави, од њиховог досељавања у другој половини 19. века наовамо, Шабац и овог октобра исказује пригодним манифестацијама, пријемима иностраних званичника и представника српских јеврејских заједница.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/4-2-1024x573.jpg)
Индустријалци, трговци, лекари, правници, уметници – оставили су неизбрисив траг у друштвеним збивањима Малог Париза. Ремек дела домаћег симболизма за собом је оставио Леон Коен, музиком и хорским певањем Шапчане је учио композитор Роберт Толингер. Док се Србија купала у цеђи, у Шапцу је мирисне сапуне производио фабрикант Жак Б. Јаков, оснивач и председник Певачког друштва Занатлија. Аврам Винавер у Шабац је донео први рендген апарат на Балкану, као лекар и управник Ваљевске болнице, са супругом Ружом бринуo je заједно о рањенима и оболелима од тифуса у Првом светском рату. Син Станислав, познати књижевник, новинар и преводилац културну залеђину свог краја носио је у све ратове. Његов савременик Оскар Давичо написао је најлепше стихове о Србији и родном граду. Свима њима заједнички је био осећај припадности српском народу.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/1-1-1024x568.jpg)
Посебно ме је занимао податак да су досељеници јеврејског порекла себе сматрали Србима и да појединци нису хтели да напусте Шабац пред Хитлеровом најездом, одговарајући на наговоре да беже речима: „Па зашто да бежимо? Ми смо Срби. . .“ Многи од њих су као добровољци ратовали у српској војсци, спријатељили се са Србима, понашајући се као да су ту рођени, пише Миодраг Николић у најави зборника Шабац и Јевреји у сусрету, уредника Милоша Јевтића.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/sabac-i-jevreji-u-susretu_page-0119-1024x748.jpg)
И заиста, са суграђанима су до ратних дана делили свакодневицу, а потом и смрт. Међу првим жртвама немачке одмазде у Другом светском рату био је познати шабачки лекар Алфред Бата Коен, стрељан са још десетак виђенијих Шапчана у ноћи 20. августа 1941. год. Јевреје логораше Немци су натерали да мртва тела обесе по бандерама у центру, а сутрадан утоваре на општинска кола којима се вукло ђубре, да би их сахранили на Доњошорском гробљу. Град је био исписан антисемитистичким графитима са алузијама на материјални статус овог народа.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/4-1-768x1024.jpg)
Поред ове, постоји још једна, силом прилика настала веза између Јевреја и Шапчана. Прича о тзв. Кладовском транспорту почиње у јесен 1939. године, када је група од 1.200 бечких Јевреја, у потрази за спасењем, кренула према Палестини. Већина њих тамо никада није стигла. Заустављени на граници са Румунијом, у Кладову, у тешким условима, дочекали су јесен 1940. године. И док су се европске државе и градови плашили нацистичке освете, тадашњи градоначелник Шапца др Миле Петровић примио је тих 1.200 људи септембра 1940. у град.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/mile-petrovic-kao-konzul-675x1024-1.jpg)
Река од 1.300 људи, леђа повијених под теретом, гази по прашини поред рабаџијских кола натоварених ранцима и добро упакованим балама. На балама седе деца, а поред кола иду људи и жене, придржавајући децу да не спадну с кола која су снажно труцкала по турској калдрми, лагано се крећући према Баиру (циганска мала у Шапцу). Облак прашине се обавио око њих…Дошли су бечки Јевреји у Шабац, пише Мара Јовановић у белешкама Wir Packen, wir Auspacken.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/123.jpg)
Нови дом постаће им преправљени напуштени млин винског трговца Јакова Вукосављевића, крај куће некад чувеног музичара Васе Андолије.
– Јеврејски емигранти смештени су у напуштеном млину у улици Јанка Веселиновића 7, у магацинима Прашке банке на крају Поп Лукине улице и у житарским магацинима. Касније се неки селе у приватни смештај у граду и села Јевремовац, Врањска – прича историчар Небојша Цвејић.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/234-1.jpg)
Унутрашњост млина испуњавали су дрвени кревети на спрат, под којима се чувала гардероба. Од намештаја ту су били још и столови, а пећ бубњара код главног улаза грејала је приземље и два спрата. Трошна зградица у дворишту коришћена је као амбуланта.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/IMG_20211013_191124-1024x814.jpg)
Доласком у Шабац, имали су слободу кретања, успоставили су добре односе са мештанима, почели су и да раде. Тројица Јевреја играла су у првом тиму Мачве, од којих је највећа звезда био некадашњи немачки фудбалер Курт Хилковец, ком се треће дете родило у Шапцу.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/IMG_20211013_191112-1024x772.jpg)
Међутим, по успостављању власти у Шапцу Немци почињу да прогоне Јевреје и Роме.
– У то време у округу је живело 19 породица домаћих Јевреја – око 80 људи. Поред њих, ту су и чланови Транспорта који нису успели да оду из града. У априлу 1941, немачка војна команда наметнула је привремени рад за избеглице. Већ 10. маја наредила је да сви Јевреји носе жуте траке са Давидовом звездом и натписом Jude – прича историчар.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/naredba-851x1024.jpg)
По наредби Окружне војне команде и домаћи Јевреји и емигранти до 15. јула 1941. сакупљени су у логор – простор некадашње касарне на Сави. Приликом хапшења одузимане су им ствари, а непокретна имовина запечаћена.
Са осталим Шапчанима, 26. септембра 1941, у чувеном крвавом маршу, 1.100 јеврејских мушкараца потерано је у сабирни логор у Јарку. Свако заостајање у овом походу кажњавано је смрћу петорице избеглица и тројице домаћих Јевреја. Почетком октобра враћени су у логор на Сави, одакле крећу на последње одредиште.
– Као последица погибије 21 немачког војника код Тополе долази наређење за стрељање 2.100 Јевреја и Рома. Из логора у Шапцу је требало узети 805 људи, остатак из јеврејског пролазног логора у Београду – објашњава Цвејић.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/IMG_20211013_191409-1024x702.jpg)
Јевреји су зверски ликвидирани 12. октобра у засеоку Полој, између Саве и пута Мачванска Митровица – Засавица. Јама у коју су затрпавани била је дуга 202, широка 2 и по и дубока 2 метра. Изводили су их у групама од по 50 – на једнаком растојању Немци су поболи исто толико кочева, а свака жртва, лицем окренута јами, морала је да опкорачи један. У леђа су им пуцала по два војника, по метак за груди и главу.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/2-1-1024x576.jpg)
Јеврејске жене и деца у логору на Сави остали су до краја јануара 1942, када су их сточним вагонима пребацили у Руму, одакле су, по снегу, исцрпљени и промрзли пешке потерани ка Земуну.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/IMG_20211013_191458-1024x658.jpg)
Мала деца су упадала у дубок снег и остајала смрзнута. Она још мања умирала су од зиме на мајчинским грудима. Избезумљене жене сахрањивале су децу у снегу. Супруга Курта Хилковица остала је без троје своје деце. Мајке су губиле разум од бола за својим породом. Старије, мање издржљиве Јеврејке косила је, као и децу, бела смрт. Млађе, издржљивије стигле су до логора на Сајмишту, бележи Мара Јовановић.
Оне који су преживели овај пут, чекала је још страшнија смрт – гушени су у камионима – гасној комори Душегупки, неколико месеци касније.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/10/3-1-1024x575.jpg)
Ексхумација стрељаних извршена је 1959, а њихови остаци пренети су и покопани на Јеврејском гробљу у Београду. Споменик им је подигнут 1. новембра 1964. У атару села Засавица званом Полој, на имању породице Љубичић, на месту стрељања подигнуто је спомен-обележје.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.