Ugledni šabacki sveštenik prota Jovan Pavlović rođen je uoči samog početka Prvog srpskog ustanka 1802. godine. U reci izbleglica koje, u vreme Prvog srpskog ustanka, prelaze Drinu i nastanjuju se u Šapcu, bio je sveštenik Pavle Pavlović iz Vrbice u Bosni. Bio je to otac potonjeg prote Jovana Pavlovića, pisca i prevodioca. Mali Jovan školu je počeo učiti u Šapcu, a nastavio, sa propašću Ustanka, u Sremskoj Mitrovici. U oslobođenoj Srbiji pred crkvom i sveštenstvom stajao je odgovoran zadatak velike prosvetiteljske misije, duhovne i kulturne obnove srpskog naroda koji je izašao iz viševekovnog azijatskog mraka i ropstva.
Prota Jovan Pavlović ( Foto: J. Gubelić)
Bio je markantna ličnost: visokog stasa. Gde god bi se pojavio, skretao je na sebe pažnju. Uz impozantan fizički izgled, naočitost i načitanost, odlikovao se i impresivnom elokvencijom. U besedništvu je bio nenadmašan. Dinastičke promene na srpskom prestolu znatno su uticale na Protin životni put i stradanja kojima je bio izložen. Bio je poznat kao mecena mladih umetnika. Mada ga nije voleo, knez Miloš je jako cenio njegovu učenost i besedničke sposobnosti. Prota je bio u Miloševoj pratnji kad je, 1835. godine, išao u Carigrad. Tu je šabački prota osvetlao obraz i Knezu i sebi i Šapcu.
“Radio je dosta na svom obrazovanju. Govorio je engleski i nemački a sa engleskog je i prevodio. Bio je jedan od obrazovanijih ljudi u ondašnjoj Srbiji. Govorimo o vremenu kada su od tri episkopa u Srbiji, dvojica jedva znala čitati a pisati nijedan. Prota kao učen čovek bio je veoma rečit i nenadmašan u besedama. Posebno se ističu njegove besede koje je izgovorio na Skupštini u Kragujevcu 1830. godine i u Beogradu 1831. Njegova beseda koju je izgovrio prilikom predaje hatišerifa odmah je štampana. To su bila prva književna dela i on je bio prvi Šapčanin čije delo je objavljeno u državnoj štampariji. Bio je angažovan često kao član raznih delegacija. Sa knezom Milošem Obrenovićem u Carigardu 1835. godine osvetlao je obraz cele Srbije”, priča Svetlanka Milutinović, istoričarka.
Jedan od najpismenijih ljudi ondašnje Srbije (Foto: J. Gubelić)
Povodom krunisanja ruskog cara Nikole, Prota je ponovo bio u centru pažnje. Na crkvenoj liturgiji, kojoj su prisustvovali Miloš i ruski poslanik Butenjev, prigodnu besedu izgovorio je šabački protoprozviter Jovan. „Miloš je bio jako tronut, da se nije mogao uzdržati da ne zaplače“, a Butenjev je zatražio da mu se da prepis besede „da je celu zlatnim slovima ureže u kamen u crkvi“. Kada je Miloš, na kratko, ponovo došao na vlast, ispred Narodne skupštine pozdravio ga je, 31. januara 1859. godine, biranim rečima Prota Jovan, ispred 40 crkvenih velikodostojnika.
Iste godine, Prota Jovan je bio u srpskom poslanstvu koje je, u Carigradu, tražilo izvršenje dobijenih hatišerifa.
Sa knezom Milošem Obrenovićem često je išao u diplomatske posete
Prota Jovan Pavlović najvise se istakao u duhovnoj i moralnoj obnovi i prosvećenju svog naroda. Bio je odličan besednik i iskusan duhovnik. Zahvaljujuci njegovom ugledu, Šabac je važio za duhovno središte tadašnje Srbije. Po svedočenju engleskog putopisca Arčibalda Patona, Prota je posedovao najveću privatnu biblioteku u Srbiji, od preko 1500 knjiga. Govorio je evropske jezike i prevodio Miltonov “Izgubljeni raj”. Putovao je sa knezom Milošem u Carigrad u diplomatsku misiju. U srpskoj državnoj štampariji, osnovanoj 1833. godine, prva knjiga koja je štampana bila je knjiga Prote Jovana Pavlovića. Izabran je za člana Društva srpske slovesnosti. Sarađivao je sa Vukom Karadžicem, koji je Protu smatrao najuglednijim srpskim sveštenikom XIX veka. Njegov sin Jakov, u monaštvu Inokentije Pavlović bio je Mitropolit Srbije od 1898. do 1905. godine.
Bio je član Društva srpske slovesnosti, prvog naučnog društva u Srbiji
“Dok su Protini slavni prethodnici iz ustaničke epohe, nosili krst i mač, on je ispred svoga naroda stajao sa knjigom i perom. Jedni su oslobađali a drugi prosvećivali svoj narod. Srpska crkva je u temelje srpske državnosti položila živote svojih najboljih sinova, sveštenika i duhovnika i uložila veliki napor u prosvećivanju, moralnom, duhovnom i kulturnom preporodu svog naroda. Pritom, prota Jovan Pavlović i sve generacije sveštenstva njegove epohe, nisu imali nikakvih teokratskih pretenzija niti ambicija. Uspomena na Protu Jovana Pavlovića trajno je prisutna u životu crkve u Šapcu i širom Šabacke eparhije. Najnovije uređenje šabačke porte je omaž današnje generacije šabackog sveštenstva i naroda svome velikom prethodniku. Imajući u vidu činjenicu da je Prota bio neumorni kulturni pregalac, ceo zapadni deo porte, prema njegovoj kući pretvoren je u kulturno-memorijalni kompleks. Biblioteka i multimedijalna učionica u crkvenom domu u porti nosi Protino ime. Može se reći da je Prota Jovan Pavlović svojim životom i radom u potpunosti ostvario idealan lik pravoslavnog sveštenika, duhovnika i narodnog pastira. Njegova ličnost i delo predstavljaju neiscrpna nadahnuća za današnje i buduće generacije sveštenstva Grada Šapca i cele Šabacke eparhije””, objašnjava dr Ljubomir Ranković.
Protina kuća u Masarikovoj broj 3, (Foto: J. Gubelić)
Prota Jovan Pavlović u Šapcu je sazidao kuću 1846. godine za svoje potrebe. Nalazi se u ulici Masarikova br. 3. Posle 1863. godine, protina udovica kuću prodaje i ona do danas menja više vlasnika. Protina kuća je izrazit primer profane balkanske arhitekture i kao takva se sačuvala kao jedini preostali primer u gradu. Objekat ima blago izduženu pravougaonu osnovu sa ulazom na bočnoj fasadi. Ulična fasada ima na spratnom delu niz od tri prozorska otvora koja su međusobno odvojena naglašenim, jednostavnim pilastrima. Krov je blagog pada, sa ćeramidom kao pokrivačem.
Prota je sahranjen pored šabačke crkve
Prota Jovan Pavlović umro je 24. aprila 1861. godine u Šapcu. Sahranjen je pored šabačke crkve. Na ploči je napisan epitaf koji je sam sastavio “Rađamo se da mremo, a umiremo da bi živeli večno sa čašću ili besčastjem”.
Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
