У ноћи између 4. и 5. фебруара Кинези широм света испраћају „годину пса“ и дочекују „годину свиње“ која, према веровању, доноси напредак, срећу, и велике могућности. Почетак нове лунарне године најважнији је повод за породична окупљања, па милиони Кинеза путују са разних крајева планете како би се састали са својим најмилијима. Међу онима који нису били у могућности да путују због посла јесте и већина Кинеза у Шапцу. Они су остали да у својим домовима дочекају овај величанствени празник.
Шабачки Кинези дочекивали су њихову највећу светковину скромно, у окриљу својих станова у граду, а путем телевизије и интернета пратили су збивања на другом континенту. Да су у својој домовини, данас не би ишли на посао, обукли би се свечано и уз храну, пиће, обичаје и бројне здравице, са родбином и пријатељима новогодишње јутро провели у празничној атмосфери. Овако, они отварају своје радње и припремају се за још један радни дан.
Суграђанима познат као Ђенка, власник кинеске продавнице у Тржном центру „Тријумф“, Нову годину свог народа дочекао је са супругом, испред телевизора, док је са дететом и остатком породице, која је у Кини, био у вези преко интернета. Из милионског града Венџоу у покрајини Џеђанг дошао је пре три године.
– Нову годину дочекујемо супруга и ја сами, дете нам је у Кини. Једемо, пијемо, гледамо програм на телевизији нашег града. Код нас свака покрајина има своју телевизију и то обавезно пратимо. Ујутру нормално радимо – прича Ђенка на све бољем српском.
Jaн Фен Кију, коју сви одмила зову Јана, води велику радњу „Кај Кај“ у згради Нове робне куће. Она је овај велики празник прославила у кругу пријатеља. Иако је велики део породице хиљадама километара далеко од ње, у Шапцу има довољно познаника да би уприличила свечану кућну атмосферу.
– Окупимо се, направимо богату трпезу. Добро, не баш толико богату као што бисмо то урадили код куће, али основна препознатљива јела су пред нама. Ту су њоке, нудле, пиринач, пилетина, риба. Пијемо вино и домаћу ракију од пиринча – открива Јана.
Србима незамисливу ракију справљану од пиринча пробале су и девојке запослене у Јаниној радњи и тврде да „удара“ у главу јаче него наша шљивовица.
Шабачки Кинези ову свечану ноћ проводе као код куће. Не прескачу традиционалне обичаје и црвено-златну декорацију својствену овом источњачком народу.
„Детаљи су традиционални – црвене плахте са натписима кинеског писма, који носе поруке среће и благостања. Ту су обавезно и кесе у које старији деци убацују новац и поклоне. Једемо, пијемо и слушамо добру музику. Обавезно пратимо и програм на ТВ-у и играмо друштвене игре. У поноћ се све завршава јер устајемо рано да бисмо ишли на посао – са осмехом прича Јана, која се већ увелико навикла на темпо живота овде, па мало дуже одмара за српске празнике.
Да су у својој домовини, све би било другачије. У Кини се на све стране уз музику и игру, раскошну декорацију и богато осветљење на улицама слави владавина свиње и предстојећи Пролећни фестивал.
– Тамо су у току велике свечаности. Градови су украшени, људи су срећни и узбуђени. Мени су муж и деца у Кини, сестра, цела породица. Тренутно сам сама овде. Да сам тамо обукли бисмо свечано одело и у кругу породице прославили први дан Нове године. Нерадни је дан, свугде се слави – каже она.
Јана овде успешно води посао већ две године, али није сигурна хоће ли се задржати у Шапцу. Град јој се свиђа, стекла је много пријатеља, али би свакако највише волела да са својим мужем и сином прославља сваку наредну Нову годину.