По бројним првинама, када су напредак и благостање у питању, Шабац је надалеко познат. Први је био и по херојству, а нажалост, и по страдању. Преполовљено становништво и разрушен град у Првом светском рату, угасиће светла Малог Париза и претворити га у српски Верден. Парадоксално, ово страдалништво Шабац ће опет учинити недодирљивим – постаће једини град носилац два најважнија инострана ратна признања – француски Ратни крст са палмином гранчицом (1920) и чехословачки Ратни крст (1925), али и прво место у Србији одликовано највишим ратним Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, 3. јуна 1934. године, приликом свечане посете краља Александра Карађорђевића граду.
Страдање Шапца
Од одликовања прошло је тачно девет деценија, и ово је прилика да се подсетимо да нема места у Србији чији је народ пострадао, а град спаљен и разорен као Шабац. За свој сјај, просперитет и препознатљиви кафански дух платио је превисоку цену. Предратни број од 14.000 становника смањен је на 7.000. И сеоска подручја – Мачва, Поцерина, Јадар, претрпела су велике људске и материјалне губитке. Стравичне последице зверстава аустријске армије, најпре 42. домобранске – вражје дивизије, оставиће горак укус неверице – зар је морало тако?
– Разорен је скоро до темеља, ослободиоци кад су ушли у град 2. новембра 1918, затекли су негде око 200 душа. Готово 48 одсто мушког становништва је страдало. Град није могао да се обнови дуги низ година после рата. Била је уништена привреда, занатлије су остале без новца, иметка, јер у првој фази када су плави војници улетели, опљачкали су 2.000 кола имовине Шапчана, па у новембру 1914. поново. Порушене су скоро све јавне зграде: касарне, царинарница, општинска зграда, судска зграда, једна зграда Гимназије, црква и многе друге. Приликом повлачења 1918. године, непријатељ је срушио и гвоздени мост на реци Камичак – објашњава историчар Небојша Цвејић.
Од 12. до 14. августа, Шабац је бомбардован, а даноноћно гранатирање изменило је лице града до непрепознатљивости. Уследило је пљачкање, хапшење и масакри од стране казнене експедиције, која се светила за пораз у Церској бици. Ипак, најстравичнији су злочини почињени у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла. То је била прва масовна гробница у Првом светском рату, тврде бројни историчари. Иако се не зна тачан број, сматра се да је одавде ексхумирано 157 страдалих и премештено у гробницу у порти цркве. Посебну трагику доносе сведочења о мучењу и силовању жена у самом храму.
Поновне борбе у којима је град рушен, вођене су крајем 1914, као и крајем 1915. Шабац је од окупатора коначно ослобођен 2. новембра 1918. године.
Опоравак и симболична захвалност за муке
У годинама које су уследиле, град се споро опорављао. Тек од тридесетих, понешто се гради. Баш кад град коначно стаје на ноге, стиже награда за терет који је поднео. Након Француза и Чеха, било је ово последње у низу, одликовање краља Александра Ослободиоца лично, додељено приликом његове посете Шапцу, 3. јуна 1934. године. Шабац је тако постао прво место у Србији одликовано највишим признањем за ратне заслуге, пре Београда, који ће исто одличје добити 5 година касније – 1939. године. Заслуга Шабац није обишла, али историчари оцењују – стигла је касно.
– Орден је највише ратно одликовање и то је велика част за град, нарочито за мали град који је био један од водећих па је пао у запећак. То је једна врста сатисфакције за страдање града, људи, за сву борбу и за сву крв и зној коју су уложили у ратове, у ослобођење, изградњу. Краљ је тек 20 година од страдања дошао у Шабац. Његова посета била је закаснела. Остао је горак укус. То је било само неколико месеци пре него што је убијен у октобру, у Марсеју. Међутим, без обзира на све, људи су га дочекали величанствено – каже Цвејић, који је и један од аутора изложбе и књиге „Краљевски дан у Шапцу“, у којој су на сликовит и интегралан начин приказане околности овог значајаног друштвено-политичког догађаја у историји града.
Посета краља
Догађај чији је значај одјекнуо у целој Краљевини требало је да обједини обележавање стогодишњице шабачке цркве, ocвећeњe Споменика палим Шапчанима у ратовима 1912–1918. године и новосаграђеног Соколског дома, као и пуштање у саобраћај крака железничке пруге од Кленка до Шапца, која овај крај повезује са пругом Београд-Загреб. Поред краља, важни гости били су патријарх, митрополит скопски и епископ нишки, председник Владе, бан Дринске бановине, председник београдске општине, британска хероина Флора Сендс, министри, народни посланици, изасланици Француске и Чехословачке. Шабац је данима био на насловним странама најзначајнијих престоничких медија.
– Тог 3. јуна у Шабац је приспела река људи из свих крајева Србије, пре свега из Мачве, Поцерине, Посавотамнаве, Срема. Према Шабачком гласнику, у Шапцу је тога дана боравило чак 40.000 људи. Министарство саобраћаја ондашње велике Краљевине Југославије дало је повластице свима који су хтели тога дана да буду у Шапцу, за превоз бродом и возом. Учешће у овој свечаности узела је и војска Краљевине Југославије. Краља је на железничкој станици дочекала почасна чета шабачког гарнизона, а логистичку подршку пружале су му јединице из Бијељине и Ваљева. Такође, ескадрила од 7 ратних авиона југословенског краљевског ваздухопловства надлетала је Шабац током самих догађаја, бацајући цвеће окупљеном народу – прича коаутор изложбе на Тргу шабачких жртава и поменутог дела историчар Дејан Живановић.
Пратећи бројне чланке локалних и националних медија и доступне историјске изворе, историчар закључује да се таква организација једног догађаја на овим просторима не памти.
– Шабачка општина је са две наредбе регулисала живот свог становништва у данима пре и за време саме свечаности. Све улице којима је краљ требало да прође биле су посебно украшене свежим цвећем и травом, а куће које су се налазиле у тим улицама су биле украшене државним заставама. Радио Београд, који је пре 5 године почео са емитовањем програма је уживо преносио овај догађај – каже он.
Акценат је био на освећењу споменика палим Шапчанима у ратовима 1912-1918, рад вајара Которанина Франа Менегело Динчића, испод кога је костурница са остацима 2.200 војника и грађана. Управо ово повод је за још један битан догађај.
– Као круна тог дана било је одликовање које је краљ Александар уручио Шапцу и Прњавору за ратне заслуге – био је то орден Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда, најзначајније одликовање које су само Шабац и Прњавор примили све до 1939. године, када је исто ово признање добио и град Београд – истиче Живановић.
Краљев говор
Краљев говор у Великој Касини, приликом свечаног ручка, пренела је Политика.
Светски рат гутао је као пожар. Жртве су биле огромне. Нема краја, нема куће, нема села која није дала свој данак. Али нитко није поднео оно што је поднео Шабац и његова околина. Судбина која је била намењена Шапцу и читавом овом крају, била је најсвирепија и најсуровија. Она је била у пуном знаку огња и мача, уништења и разарања, у знаку непријатељске подивљалости и безбожности…Трагови ратне пустоши и данас се виде најјаче у Шапцу. Обнова је спора и тешка, али и ако лагано и напорно, ипак се иде напред…Али ви сте јунаци, који ће и те препреке свладати. Ви сте соколили вазда, нећете ви клонути ни сада.
Говор је у целости наведен у књизи „Краљевски дан у Шапцу“.
Toком говора краљ Александар доделио је орден Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда Шапцу и селу Прњавор. Уручење је било наредног месеца. Од стране ађутанта краља Александра генерала Владимира Костића одликовање је примио председник шабачке општине Петар Гроздић, у сали хотела ,,Париз“, тачно у 10.00 часова 22. јула 1934. године, пише Политика 23. јула исте године.
О ордењу причамо и сећамо се
Три највеличанственија ордена које је Шабац добио за херојство и страдање у Великом рату, нестала су без трага. Данас се могу видети само њихове реплике у Народном музеју.
– Оригинали су нестали у Другом светском рату, када је Шабац поново претрпео страдање, јер и у овом рату, као и Првом, из овог краја крећу непријатељска дејства. У току ратних операција у Другом светском рату, пљачке и свих осталих недаћа дошло је до нестанка ордена и других вредних знамења – објашњава Небојша Цвејић.
Орден Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда
Орден Карађорђеве звезде установљен је законом од 1. јануара 1904. године „за успомену на устанак под Врховним Вождом Карађорђом“, а за признања и одликовање заслуга стечених за Краља и Отаџбину како у миру тако и у рату“.
Прве доделе Ордена са мачевима извршене су 1912. године, током Првог балканског рата. Прописом од 22. новембра 1914. године Орден у категорији са мачевима, проглашен је највишим орденом за ратне заслуге. Орденски знак четвртог степена Карађорђеве звезде са мачевима је сребрни, бело емајлирани „Рупертов крст“ између чијих кракова избијају сребрни зраци преко којих су постављена два сребрна мача врховима нагоре, са украсном тачком у центру. У надвишењу је сребрна и емајлирана краљевска круна. У центру крста је кружни медаљон, у аверсу емајлиран плаво, са емајлираним „старим грбом“ Србије, док је у реверсу емајлиран црвено и носи представу двоглавог орла са штитом на грудима.
Око медаљона је прстен исписан у аверсу сребрним словима на белој полози „ За веру и слободу 1804“ а у реверсу сребрним словима на плавој подлози „Петар I 1904“. Орден је ношен о ратној траци црвене боје. Има индиција да је аутор нацрта био Михаило Валтровић.
Поред Шапца и Прњавора, још је једино Београд (1939), као насељено место, одликован овим Орденом до Другог светског рата – пише Драгомир Ацовић у Одликовања града Београда, а наводи се у књизи „Краљевски дан у Шапцу“.
Из серијала ПРВИ МЕЂУ ПРВИМА. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.