Baš kao Mali Princ, tako je i otac srpske pismenosti imao svoju Ružu. Tek zamomčen, zavoleo je Ružu Todorovu, svoju vršnjakinju. Lepu devojku Vuk Stefanović Karadžić sreo u rodnom Tršiću. U lirskim pesmama nadenuo joj je najlepša imena pa je Ruža Todorova bila rumena ruža, perunika, zrno biserovo, grana bisernica ili zlato materino. U stihovima kazivala bi “umreti, dušo, hoću za tobom”, a onda bi ta devojka bele puti i dugih trepavica, postajala cura rumenih obraza.
Ruža Todorova. Slika sa korice knjige Nikole Devure
Ruža Todorova i Vuk Karadžić zavoleli su se pred izbijanje Prvog srpskog ustanka. Imali su po sedamnaest godina. Dovoljno da ljubav bude čista, neukaljana, mladalačka.
O toj ljubavi često je pisao književnik Ljubomir Ćorilić, koji je iz Vukovog kraja.
“Vuk je odrastao sa njom, a kada se razboleo, nije imao hrabrosti da hrom izađe pred nju, jer je u to vreme bilo koji telesni nedostatak za mladiće bila velika sramota. Vuk je htio da ga Ruža upamti spretnog i čilog, pa nije dolazio u Tršić da ga vidi sakatog – sa štulom. Ruža Todorova kasnije se udala u Loznicu za nekog trgovca. Njena dva sina bili su srpski oficiri, ali su se nakon proterivanja Miloša Obrenovića iz Srbije priklonili mladom Karđorđevom sinu Aleksandru Prvom. Kada se Miloš ponovo vratio na srpski presto, onako silovit, razračunao se sa svim pristalicama dinastije Karađorđević, pa su Ružini sinovi bili osuđeni na smrt. Vuk je nakon velike muke uspeo nekako da umoli Miloša da Ružinim sinovima poštedi živote,” pripoveda književnik Ljubomir Ćorilić.
Posle Ruže, druga žena koja je igrala važnu ulogu u Vukovom ljubavnom životu bila je Sara, mlada udovica krajinskog kneza i velikog trgovca Miše Karapandžića, sa kojom se Vuk sprijateljio ubrzo po dolasku u Negotinsku krajinu. Vuk i Sara su se upoznali na carinarnici gde je Vuk bio zaposlen a Sara često navraćala. Lepa, stasita i desetak godina starija od Vuka, koji je tad imao oko 25 godina, Sara nije promakla oku mladiću iz Tršića. Još jedanput se napad Turaka umešao u Vukov ljubavni život i on je napustio i Negotin i Saru, uputivši se prema Austriji i Beču. Kasnije je Vuk nekoliko puta pokušavao da pismima privoli Saru da i ona dođe kod njega u Beč, ali je ona to odbila poručivši mu da je najbolje da je zaboravi
Vuk sa Anom Kraus
Vuk se kasnije u Beču oženio kćerkom svoje stanodavke, osamnaestogodišnjom Anom Kraus. Ona je bila privržena Vuku i kasnije podizanju dece. Interesantno je da je Vuk kasnije jednoj od kćerki nadenuo ime Ruža. Prvo dete ima je umrlo, a odmah zatim Ana je rodila sina Milutina, koji je bolovao i umro sa nepunih godinu dana. Kasnije su dobili Savu, zatim dve godine posle Ružu, zatim Minu i Dimitrija.
O ljubavi između Ruže Todorove i Vuka pisao je i šabački književnik Nikola Devura.
Zabeleženo je još da su na Vukovu sahranu došla dvojica mladih ljudi, obučenih po evropskoj modi. Priložili su poveću sumu novca i sve vreme su bili uz Vukov kovčeg. Malo je ko znao ko su ta dvojica mladih, stasitih i ćutljivih ljudi. Kada je Vukova kćerka Mina pitala jednog od sveštenika koji su vršili opelo ko su ta dvojica neznanaca, ovaj joj je tiho šapnuo da su to sinovi Ruže Todorove, prve ljubavi njenog slavnog oca.
A kada u Jadru sve ogluvi, na red dođe i priča o nadahniću Vukovom koji su ovekovečili brojni hroničari, da se ne zaboravi. Ljubav se lakše pamti kada je neostvarena. Od nje se stvaraju dela koja žive večno.
