Испред Вукове спомен куће, на Међународни дан матерњег језика и писма, 21. фебруар, затекли смо најлепши призор: Катарина је рекла ДА Славку!
Катарина Перуновић, из Доњег Добрића и Славко Ђукић, из Лешнице упознали су се крајем новембра 2020. године, убрзо су схватили да не могу једно без другог и желе да проведу живот заједно. Након три месеца забављања, Славко је нашао посебно место где је запросио девојку свог живота.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/02/IMG-4905afef91775762cc1e4faba83602c9-V-461x1024.jpg)
Тршић, родно место једне од најзначајнијих личности српске историје Вука Стефановића Караџића, великог реформатора нашег језика и писма, вероватно је најпознатије и најпосећеније село у Србији, али ово је редак, можда чак и први пут да се неко одлучи за просидбу у амбијенту из XIX века.
Приликом освећења реконструисане Вукове куће, када је одржан и први Сабор, 18. фебруара 1933. године, у дворишту, између аутентичне поставке вајата, качаре и чардака, чувени лознички доктор Миленко Марин и друге инстакнуте личности тог времена у Одбору за обнову спомен куће, посадили су липу.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/02/%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B0-1024x681.jpg)
Деценијама касније, Центар за културу Вук Караџић, коме је дато на управљање знаменитим местом, у корену липе додао је клупу, која, посебно у летњим данима, када се посетиоци стрмом стазом прошетају од речиће Жеравије до Вукове куће, добро дође за одмор али и за уживање у невероватном складу природе. Неретко се, баш на том месту, поведу озбиљни разговори на тему српског језика и ћирилице, с обзиром на историјски и национални значај Вука и Тршића. Остало је забележено да је Иво Андрић приликом посете, баш на тој истој клупи седео, а данас је на Катаринин 27. рођендан, Славко, годину старији од изабранице, одлучио да је управо то магично место где жели да је запроси.
– Желео сам да је запросим испод звоника цркве на саборишту али када смо дошли овде, осетио сам да је то право место. Запросио сам је, а она је рекла ДА – објашњава Славко не пуштајући руку своје заручнице, која поносно показује прстен.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/02/152579485_2879101159031451_5022094607777514917_o-1024x1024.jpg)
Каћа и Славко истачу да поштујући значај својих корена, места на коме се налазе и где су забележили битан дан у животу, планирају велику породицу, негујући српску традицију.
– Мени је данас рођендан, осећала сам да ми спрема изненађење, али нисам ни наслућивала да ће ме запросити – рекла је видно узбуђена и срећна Катарина.
Вук Стефановић је, између осталог, записао: “ЈА САМ СЕ У СРБИЈИ РОДИО И УЗРАСТАО, И ЗАТО МИ СЕ ЧИНИ ДА НА СВИЈЕТУ НЕМА ЉЕПШЕ ЗЕМЉЕ ОД СРБИЈЕ НИ ЉЕПШЕГА МЈЕСТА ОД ТРШИЋА.” Верујемо, да је липа посађена у Вукове дане, сам би додао – НИ ЛЕПШЕГА ХЛАДА ДО ЛИПОВОГ, ИСПРЕД КУЋЕ.
Липа је за Словене била свето дрво, јер су цветови лековити. Липа пчелама даје добру пашу, а -медовина је била главни извор сласти за Словене. Липов угаљ пречишћава воду. У грчкој митологији липа је знак нежне верности.
Т. Јовичић