Испред Вукове спомен куће, на Међународни дан матерњег језика и писма, 21. фебруар, затекли смо најлепши призор: Катарина је рекла ДА Славку!
Катарина Перуновић, из Доњег Добрића и Славко Ђукић, из Лешнице упознали су се крајем новембра 2020. године, убрзо су схватили да не могу једно без другог и желе да проведу живот заједно. Након три месеца забављања, Славко је нашао посебно место где је запросио девојку свог живота.
Тршић, родно место једне од најзначајнијих личности српске историје Вука Стефановића Караџића, великог реформатора нашег језика и писма, вероватно је најпознатије и најпосећеније село у Србији, али ово је редак, можда чак и први пут да се неко одлучи за просидбу у амбијенту из XIX века.
Приликом освећења реконструисане Вукове куће, када је одржан и први Сабор, 18. фебруара 1933. године, у дворишту, између аутентичне поставке вајата, качаре и чардака, чувени лознички доктор Миленко Марин и друге инстакнуте личности тог времена у Одбору за обнову спомен куће, посадили су липу.
Деценијама касније, Центар за културу Вук Караџић, коме је дато на управљање знаменитим местом, у корену липе додао је клупу, која, посебно у летњим данима, када се посетиоци стрмом стазом прошетају од речиће Жеравије до Вукове куће, добро дође за одмор али и за уживање у невероватном складу природе. Неретко се, баш на том месту, поведу озбиљни разговори на тему српског језика и ћирилице, с обзиром на историјски и национални значај Вука и Тршића. Остало је забележено да је Иво Андрић приликом посете, баш на тој истој клупи седео, а данас је на Катаринин 27. рођендан, Славко, годину старији од изабранице, одлучио да је управо то магично место где жели да је запроси.
– Желео сам да је запросим испод звоника цркве на саборишту али када смо дошли овде, осетио сам да је то право место. Запросио сам је, а она је рекла ДА – објашњава Славко не пуштајући руку своје заручнице, која поносно показује прстен.
Каћа и Славко истачу да поштујући значај својих корена, места на коме се налазе и где су забележили битан дан у животу, планирају велику породицу, негујући српску традицију.
– Мени је данас рођендан, осећала сам да ми спрема изненађење, али нисам ни наслућивала да ће ме запросити – рекла је видно узбуђена и срећна Катарина.
Вук Стефановић је, између осталог, записао: “ЈА САМ СЕ У СРБИЈИ РОДИО И УЗРАСТАО, И ЗАТО МИ СЕ ЧИНИ ДА НА СВИЈЕТУ НЕМА ЉЕПШЕ ЗЕМЉЕ ОД СРБИЈЕ НИ ЉЕПШЕГА МЈЕСТА ОД ТРШИЋА.” Верујемо, да је липа посађена у Вукове дане, сам би додао – НИ ЛЕПШЕГА ХЛАДА ДО ЛИПОВОГ, ИСПРЕД КУЋЕ.
Липа је за Словене била свето дрво, јер су цветови лековити. Липа пчелама даје добру пашу, а -медовина је била главни извор сласти за Словене. Липов угаљ пречишћава воду. У грчкој митологији липа је знак нежне верности.
Т. Јовичић
