Niko ne zna kako je i zbog čega ova roda ostala u Mačvi, gde je bila i tokom cele zime. Na iznenađenje meštana, kada su ptice selice napustile ovaj kraj, roda je ostala. Tokom najhladnijih dana odlazila je na okolne oranice u potragu za hranom, ali pošto je zima bila relativno topla, nije oskudevala.
Prezimela u Mačvi (Foto: J. Gubelić)
Na borovima ispred škole i crkve u Mačvanskom Pričinoviću napravila je gnezdo. Meštani su znatiželjno posmatrali kako „obnavlja kuću“ i nastanjuje se u njihovom kraju. Neki smtraju da se izgubila i da je to bio razlog što nije odletela u toplije krajeve ili je bila bolesna pa nije mogla da poleti. Sada u gnezdu čeka svoje drugare koji se obično posle 20. marta vraćaju u našu zemlju.
Kuća na borovima kod škole i crkve (Foto: J. Gubelić)
Za ove selice je svojstveno da mladunci sredinom avgusta počinju da formiraju jata i kreću na put prema svom privremenom zimskom staništu. Njihovi roditelji, stare rode, na ovaj put kreću nešto kasnije, u prvoj polovini septembra. Dužina puta koje rode pređu je 12.000 kilometara u jednom pravcu.
Rodi “Mačvanki” uskoro stiže društvo (Foto: J. Gubelić)
Uvek se, nepogrešivo, vraćaju u svoja gnezda. Rode doživljavaju polnu zrelost u trećoj godini svog života. Kada jednom počnu da se legu, svake godine se vraćaju na staro gnezdo kako bi ponovo odgajile mladunce. Bele rode se legu jednom godišnje. Snesu najmanje 3 a najviše 6 jaja. Nakon toga, naredna 34 dana na jajima leže i ženka i mužjak. Kada taj period prođe, mužjak prepušta brigu o jajima majci. Mladunci se izlegu posle 9 nedelja. Ubrzo zatim napuštaju gnezdo i počinju da uče da lete, da jedre i da love. Već krajem jula meseca, većina mladunaca potpuno je sposobna za samostalan let i pribavljanje hrane.
