Нико не зна како је и због чега ова рода остала у Мачви, где је била и током целе зиме. На изненађење мештана, када су птице селице напустиле овај крај, рода је остала. Током најхладнијих дана одлазила је на околне оранице у потрагу за храном, али пошто је зима била релативно топла, није оскудевала.
Презимела у Мачви (Фото: Ј. Губелић)
На боровима испред школе и цркве у Мачванском Причиновићу направила је гнездо. Мештани су знатижељно посматрали како „обнавља кућу“ и настањује се у њиховом крају. Неки смтрају да се изгубила и да је то био разлог што није одлетела у топлије крајеве или је била болесна па није могла да полети. Сада у гнезду чека своје другаре који се обично после 20. марта враћају у нашу земљу.
Кућа на боровима код школе и цркве (Фото: Ј. Губелић)
За ове селице је својствено да младунци средином августа почињу да формирају јата и крећу на пут према свом привременом зимском станишту. Њихови родитељи, старе роде, на овај пут крећу нешто касније, у првој половини септембра. Дужина пута које роде пређу је 12.000 километара у једном правцу.
Роди „Мачванки“ ускоро стиже друштво (Фото: Ј. Губелић)
Увек се, непогрешиво, враћају у своја гнезда. Роде доживљавају полну зрелост у трећој години свог живота. Када једном почну да се легу, сваке године се враћају на старо гнездо како би поново одгајиле младунце. Беле роде се легу једном годишње. Снесу најмање 3 а највише 6 јаја. Након тога, наредна 34 дана на јајима леже и женка и мужјак. Када тај период прође, мужјак препушта бригу о јајима мајци. Младунци се излегу после 9 недеља. Убрзо затим напуштају гнездо и почињу да уче да лете, да једре и да лове. Већ крајем јула месеца, већина младунаца потпуно је способна за самосталан лет и прибављање хране.
